Na pitanje kakvo nam je oralno zdravlje najbolje odgovaraju podaci Instituta “Batut”, svega 16,5 odsto građana Srbije starijih od 25 godina ima sve svoje zube, a 36 odsto 12-godišnjaka ima sve zdrave zube. Najmlađi su i najredovniji u pranju zuba.
„Oralno zdravlje i loša oralna higijena utiču na sistemsko zdravlje. Bakterije uz usta prolaze kroz moždanu barijeru i mogu da ga oštete. Ukoliko imate dijabetes, a imate i loše oralno zdravlje sasvim je moguće da vam terapija za dijabetes neće reagovati zbog bakterija iz usta“, navodi specijalista parodontologije i oralne medicine, dr Nataša Martić za RTS.
Od izbijanja prvih zuba treba da se počne sa održavanjem zuba i higijene usta i da se sa time nastavi tokom života.
„Savjetujem roditelje da djecu počnu da dovode kod stomatologa dok još nema nikakvih problema. Kada ih vode na redovne kontrole kod pedijatra neka se jave i stomatologu, upoznaju se sa njim i atmosferom u ordinaciji i na taj način razvije jedan odnos i povjerenje“, dodaje Martićeva.
Njega zuba kod odraslih i djece i faktori rizika veoma se razlikuju
„Djeca i mladi su u riziku od nastanka karijesa. Kako se stari rizik od oboljevanja od karijesa opada, ali raste rizik od pojave parodontopatije i gingivitisa. Zbog toga, djeca i mladi moraju da obrate pažnju na uklanjanje naslaga sa griznih površina, a odrasle osobe naslage između zuba i u zoni uz desni“, objašnjava specijalistkinja parodontologije i oralne medicine.
Prema njenim riječima, zube je dovoljno prati dva puta dnevno. Preporučuje se korišćenje mekih četkica, sredstava za čišćenje prostora između zuba.
„Suprotno uvreženom mišljenju ne treba prati zube odmah poslije jela, jer se u tom periodu pokreću prirodni odbrambeni mehanizmi, pljuvačka je bogata mineralima, imuniglobulinima, razvija se puferski sistem koji reguliše kiselu sredinu u ustima. Drugi razlog je zato što je zubna gleđ poslije jela mekana i može se lakše oštetiti“, ističe Nataša Martić.
Izvor: N1
