Ass. dr sci. Miodrag Šćepanović: Kompjuterom vođena implantologija omogućava takozvanu hiruršku intervenciju bez hirurgije

    Potpuno je beznačajno da li pacijentu nedostaje jedan zub, ili mu nedostaju svi zubi, s obzirom da se implantatima može nadoknaditi kako jedan, tako i svi zubi. Tako da je pogrešno mišljenje da su pacijenti kojima fali veliki broj zuba potencijalni kandidati za implantate, dok oni kojima fali mali broj zuba treba da rade takozvane mostve. Izradom mostova se moraju izbrusiti susedni zubi koji su takođe funkcionalni i biološki vredni. Kada se urade implantati čak i ti susedni zubi ostaju netaknuti, a pacijent nastavlja život sa dodatnim brojem zuba.

    Prednosti ugradnje implantata su mnogobrojne, kao što sam već napomenuo može se nadoknaditi zub, a može se sprečiti i resorpcija odnosno topljenje kosti usled nedostatka zuba.

    Tehnike ugradnje implantata napreduju vremenom, a datiraju još iz 1965. godine kada je ugrađen prvi implantat koji je napravljen, odnosno izmišljen od strane profesora Brenemarka. Dakle, već je prošao jedan veliki vremenski period tako da je sama ugradnja implnatata do sada evoluirala. U današnje vreme postoje metode kojima se implantati mogu ugraditi znatno lakše i znatno preciznije.

    Savremena tehnologija se pojavljuje u svim granama stomatologije, čak postoji posebna grana stomatologije koja se zove kompjuterizovana stomatologija koja se bavi raznim segmentima stomatologije. Što se tiče same implantologije, odnosno ugradnje implantata, vrlo bitna stvar koja se pojavila pre nekih destak godina je kompjuterom vođena implantologija. Dakle, kompjuteri su našli svoju namenu u implantologiji i oni služe da olakšaju ugradnju implanata, učine je mnogo bezbednijom i pomognu kako lekaru, tako i pacijentu.

    Prvo da razjasnim neke stvari pošto “kompjuterom vođena implantologija” nosi neki sinonim navigacione implantologije što u stvari predstavlja nešto slično navigacionom uređaju za automobil – dakle, pomaže stomatologu, odnosno hirurgu koji se bavi implantologijom da nađe pravo ležište za implantat u viličnoj kosti. Tokom ugradnje implanata vrlo često se mogu stvoriti problemi zbog neadekvatne pozicije implantata. Pacijent će dobiti implantate, ali kasnije se može desiti da se stvore određeni problemi sa izradom protetskog rada, odnosno kruna, mostova ili proteza. Suština je da pacijent nije došao samo da mu se ugradi implantat, već da bi dobio zub.

    Komjuterski vođena implantalogija omogućava i koncept protetikom vođene implantologije – pacijetni koji dođu, njima se najpre napravi privremeni rad tako da pacijent može videti kako će taj rad izgledati nakon ugradnje implantata, a onda se pomoću posebnih snimanja na takozvanim 3D ortopanima pacijent snima i pomoću tih podataka se dobija trodimenzionalni model vilice u koji ti implantati treba da se ugrade.

    Vrlo je bitno pokazati pacijetnu trodimenzionalni pogleda na viličnu kost i poziciju zuba pre nego što se implantati ugrade. Tada pacijentima biva mnogo jasnije kakva je siutacija kako izgleda raspoloživi alveolarni greben za ugradnju implanata i kako će ta buduća intervecnija izgledati. Na trodminezionalanom prikazu se mogu videti i zubi, koji su napravljeni  od rentgen kontrastnog materijala, tako da se na osnovu pozicije tih zuba mogu postaviti virtuelni implantati.

    Kompjuterom vođena implantologija je značajna i zbog toga što celokupnu procedru čini znatno bezbednijom. Korišćenjem ove tehnologije ugrožavanje susednih anatomskih struktura se vrlo uspešno izbegavaju. Prednost koja je pacijentima vrlo značajana u toku procesa kompjuterski vođene implantologije je u tome što hirurška procedura može biti prilično jednostavnija, brža i znatno bezbolnija u odnosu na klasičnu ugradnju implanata.

    Standardna procedura prilikom ugradnje implantata je da pacijenti naprve takozvani ortopan-tomografski snimak gde lekar odnosno implantolog može da proceni i kakva je raspoloživa kost i kako su anatomski detalji raspoređeni, kao i da li su oni dvoljno dobri za ugradnju implantata. Na osnovu tog snimka se mogu dobiti sam dvodimenzioinalne informacije o prostoru u koji se implantat u građuje. U novije vreme postoje takozvani 3D ortopani, odnosno CBCT skeneri koji se koriste i u proceduri kompjuterom vođene implantolgije gde se sa mnogo većom tačnošću može proceniti u sve tri dimenzije kakav je prostor za ugradnju implantata. Čak se može postaviti i virtuelni implantat. Pomoću celokupne procedure se taj implantat postavlja na identično mesto pomoću takozvang hirurškog stenta. U tome i jeste najveća prednost kompjuterom vođene implantologije – što se postiže jako velika predvidljivost samog hirurškog toka ugradnje implanata, kao i protetskog toka nakon zarsatanja implanatata u kost, dakle izrada mostova i krunica je mnogo predvidljivija ako se koristi kompjuterom vođena implantoligija.

    Ugradnja implantata pomoću kompjuterom vođene implantologije u najvećem broju slučajeva omogućava takozvanu hiruršku intervenciju bez hirurgije (to mi volimo tako da zovemo jer se u najvećem broju slučajeva mora praviti rez koji uvek prethodi ugradnji implantata) pa se pomoću hirurškog stenta i prepracijom kroz takozvane vođice postiže unapred isplanirano i unapred pripremljeno mesto za ugradnju implantata.

    , ,

    Kontakt forma

     

    Verifikacija

    Comments are closed.