Implantologija je u današnje vrijeme postavila temelj novom pristupu u stomatologiji. Nadoknada izgubljenih zuba postala je izuzetno jednostavna.
Paralelno sa ovom granom, razvijala se i protetika na implantima. Zahvaljujući ovim dvijema oblastima, danas nije neophodno brušenje susjednih zdravih zuba koji bi nosili zub koji nedostaje. Implanti su nam donijeli pravu revoluciju – kako u funkcionalnom, tako i u estetskom smislu.
Na ovu temu će hands-on kurs 23. aprila u Edukativnom centru Dental City pričati dr spec. Aleksandar Đorđević. U razgovoru sa njim, pokušali smo učesnicima da približimo šta će moći da čuju tokom predavanja.
Koje su vrste nadoknade na implantatima?
„Upotreba dentalnih implantata u stomatologiji omogućava izradu širokog spektra nadoknada u implantoprotetskoj rehabilitaciji pacijenata. Različiti terapijski modaliteti zavise od dijagnoze, podrazumijeva individualni pristup pacijentu i postavljanje indikacije za ugradnju implantata. Postoji više podjela nadoknada na implantatima. U zavisnosti od aktuelnog kliničkog stanja mogu biti u obliku fiksnih protetskih nadoknada (solo krunice, implantatno nošeni mostovi) ili mobilnih i uslovno mobilnih nadoknada. Mobilne protetske nadoknade na implantima pacijent je u mogućnosti da samostalno skida dok se uslovno mobilne nadoknade mogu skinuti sa implantata jedino u ordinacijskim uslovima“, istakao je za naš portal dr spec. Aleksandar Đorđević.
Kada se one rade?
„Doktrina savremene stomatologije je da se gubitak svakog zuba mora nadoknaditi zbog negativnih efekata po stomatognati sistem. Nadoknada jednog zuba upotrebom dentalnih implantata ima značajnih prednosti u odnosu na kovencionalne metode. Izradom suprastrukture na implantatima izbjegava se ekstenzivno brušenje prirodnih zuba za izradu mostova što predstavlja ireverzibilni proces sa trajnim gubitkom zdrave zubne supstance. Terapijski modaliteti gubitka više zuba podrazumijevaju nadoknade u vidu implantatno nošenih mostova.
U situacijama kada je kontraindikovana izrada konvencionalnih radova, izrada implantatno nošenih mostova predstavlja potencijalno protetsko rješenje koji pored estetskih i funkcionalnih rezultata bitno utiču na kvalitet života pacijenata. Totalna bezubost pacijenta je stanje koje može biti zbrinuto jednostavnijim nadoknadama gdje implantati imaju predominantnu ulogu u obezbjeđivanju adekvatne retencije i stabilizacije mobilne nadoknade ili kompleksnim rehabilitacijama uslovno fiksnim hibridnim protetskim radovima. Hibridni radovi na implantatima izrađeni od različitih materijala predstavljaju vrhunac implantoprotetike sa brojnim prednostima koje se tiču kvaliteta života pacijenata, estetike i funkcije ali sofiticiranost i velika mogućnost greške u toku izrade zahtevaju visok nivo pripremljenosti cijelog implantološkog tima“.
Koje su faze rada?
„Terapijski protokoli se u određenim segmentima izrade poklapaju sa konvencionalnim nadoknadama, dok se kod kompleksnih rehabilitacija svakodnevno istražuju i uvode nove metode sa ciljem izrade što preciznije protetske nadoknade sa pojednostavljenim protokolima i predvidivim rezultatima. Faze izrade protetskog rada zavise od prirode nadoknade koja se izrađuje. Međutim, akcenat u implantoprotetici mora biti u adekvatnom i obimnom planiranju protetske nadoknade kako bi se na najbolji mogući način predvidio tok terapije i završni izgled potetskog rada. U skladu sa tim planira se hirurška faza ugradnje implantata.
Savremeni pristup planiranju kod pacijenata kod kojih je indikovana implantološka terapija primarno podrazumijeva protetetski vođenu ugradnju implantata. Sama izrada protetske nadoknade može biti imedijatna, odmah po ugradnji implantata ili sa odloženim opterećenjem. Jedna od najbitnijih protetskih faza za izradu nadoknada na implantatima je uzimanje otisaka. Postupak uzimanja otiska na implantatima zavisi od protokola izrade nadoknade. Digitalni protokoli podrazumijevaju intraoralno skeniranje uz pomoć prenosnika koji se postavlja na implantat intraoralno (scan body), izradu printanih radnih modela, softverski dizajn suprastrukture i njenu izradu (CAD/CAM). Za razliku od toga izrada konvecionalnih nadoknada počinje uzimanjem otisaka uz pomoć transfera i izlivanje radnih modela sa arteficijalnom gingivalnom maskom dok specifičnosti faza izrade zavise od tipa nadoknade. Odluka o protokolu otiskivanja zavisi od nivoa opremljenosti ordinacije i laboratorije, ali i brojnih kliničkih faktora”
Kako se planira terapija?
„Plan terapije postavlja se na osnovu više parametara. Na osnovu anamneze dobijaju se osnovni podaci o opštem zdravstvenom stanju pacijenta, navikama i ostalim faktorima koji mogu imati uticaja na implantoprotetsku terapiju dok se kliničkim pregledom postavlja preliminarna dijagnoza za implantoprotetsku terapiju i pacijentu predstavlja kao jedan od terapijskih modaliteta. Uz saglasnost sa pacijenta sa predloženom terapijom, pristupa se detaljnom kliničkom pregledom i analizi dopunskih dijagnostočkih procedura. Kliničkim pregledom se analizira širok spektar parametara koji služe za donošenje odluke o tipu nadoknade. Vrši se procjena raspona i konfiguracije alveolarnog grebena, buduća pozicija implantata, gingivookluizoni prostor inklinacija grebena itd. Dominantnu ulogu u donošenju odluke za ugradnju implant predstavlja analiza snimaka CBCT (cone beam computed tomography). Evaluacijom raspoloživog koštanog tkiva u tri dimenzije određuje se broj i položaj implantata sa stalnim uvidom u tip nadoknade koji se u aktuelnom stanju može izraditi“.
Koliko će stomatolozi ono što nauče na kursu moći da primenjuju u svakodnevnoj praksi?
„Edukacija će biti prilagođena kolegama koji su prepoznali značaj unapređenja svog znanja iz oblasti implantologije i implantoprotetike a koje može biti primijenjeno u svakodnevnoj kliničkoj praksi. Koncept edukacije stavlja akcenat na plan terapije i faze izrade od najjednostavnijih nadoknada na implantatima do prikaza kompleksnih rehabilitacija. Stečena znanja biće dobra polazna tačka za početak kolegama koji ulaze u svet implantologije i implantoprotetike a kolegama koji već rade, da kroz diskusiju probamo da razjasnimo sve dileme vezane za protetiku na implantatima“, zaključio je dr spec. Aleksandar Đorđević.
