Full Dent je uspješna zubotehnička laboratorija iz Banjaluke prepoznata po primjeni najsavremenije opreme, gdje se brižljivo pazi da proizvodi koji izađu pod njenim okriljem budu najvećeg kvaliteta. U pitanju je kompetentan kolektiv koji zapošljava 70-ak stručnjaka, cijenjen ne samo u regionu, već i šire, a predvodi ga Nenad Đukanović.
Okupljanje na nedavno održanom Winterplant simpozijumu na Jahorini bila je idealna prilika da ekipa portala Stomatologija.me popriča sa stručnjakom o tome gdje se zubna tehnika nalazi danas, koliko nove tehnologije utiču na nju, koliko su važne edukacije i da li je to uopšte privlačan posao danas, kao i o raznim drugim temama. Đukanović se, kao i uvijek, pokazao kao odličan sagovornik, koji uvijek ima što zanimljivo da kaže kad su ove teme u pitanju.
Stalno ste prisutni na skupovima. Koliko je bitno prisustvovati da bi se pokazalo nešto novo?
U poslu kao što je zubna tehnika, mi smo uvijek kompanija b2b, dakle mi ne dopiremo do klijenata koji su korisnici tih usluga. I onda se na ovaj način najjednostavnije predstavimo većem broju stomatologa sa nekim novim proizvodima i unapređenjima koja se pojave u pauzama između skupova. To je jedan od glavnih razloga i trudimo se da za svaki skup imamo nešto novo.
Koliko zubna tehnika ide naprijed, koliko je digitalizovana?
Rekao bih da zubna tehnika u odnosu na neke druge branše ne ide tako brzo, ali u odnosu na zubnu tehniku kakva je bila prije deset godina, pa u proteklih 50 godina kad su se dešavale jako male promjene, u posljednje vrijeme to ide jako velikom brzinom. Veliki broj kompanija je uključen u proizvodnju nekih inovacija. Tu je jako važno da budemo i oprezni, jer jako često se desi da kompanija izbaci neki proizvod koji nije sto posto testiran i provjeren i onda se dogode neki problemi. To više budu problemi sa aparatima konkretno, nego sa proizvodima koji idu pacijentu u usta. Ali opet, kad kupite aparat od par hiljada eura, ako taj aparat ne radi, onda se čovjek osjeća poprilično loše. Imali smo takvih situacija proteklih godina u dva, tri navrata, zato je potreban oprez.
Koliko su zubni tehničari posvećeni edukaciji i spremni da nauče nešto novo?
Ako imamo puno inovacija, onda je jako važna i edukacija koja će ispratiti te inovacije. U firmi gdje je manji broj ljudi je to lakše, zato što je tu jedan čovjek koji je odgovoran i on se bavi i proizvodnjom i inoviranjem i odgovoran je za sve to. U firmama koje su veće jako je važno da se bavimo ljudima, da se bavimo edukovanjem tih ljudi, kako bi ispratili sve ono što se dešava. U našoj firmi imamo dosta dobro organizovane edukacije.
Koliko su tehničari spremni da ih posjećuju?
To je dobro pitanje. Zato što jako često se desi da naši zaposleni nisu toliko svjesni koliko je to značajno. Naravno, većina jeste, ali se desi da mi organizujemo neku edukaciju i da par ljudi kaže da neće da idu na to, jer smatraju da to znaju. I tu je onda problem, jer je najzahtjevnije raditi sa ljudima koji misle da nešto znaju, a zapravo ne možemo sve znati i moramo uvijek učiti i biti otvoreni za to cjeloživotno učenje.
Koliko dugo traju te edukacije, jesu li kontinuirane ili s vremena na vrijeme?
Postoje interne i eksterne edukacije, mi kao firma imamo i jedne i druge. Naravno, kad je interna, to organizujemo na blic i to traje sat, dva, tri – zavisi od situacije. A kad je eksterna, ona se organizuje jer neko dolazi sa strane i onda to ne može da traje sat vremena, već jedan ili dva dana. Posljednju edukaciju smo imali prošle sedmice, tu smo mi kao firma održali prvo edukaciju za nas, a onda smo održali edukaciju i za ostale kolege. Došla je firma Dental Direct iz Njemačke koja je prezentovala rad sa cirkonom i to baš onako detaljno, od samog početka dizajna do kraja.
Koliko brzo se razvija digitalna tehnologija i koliko su stariji tehničari voljni da je prihvate?
Slabo, to ide teško, mi takođe imamo u firmi ljude koji su više raspoloženi za to i one koji su zatvoreniji. Dakle, ovi koji su zatvoreniji, mi njima ne možemo ništa prigovoriti zato što oni taj proizvod koji rade na tradicionalan, okolni način, oni dobiju to što je potrebno i to je okej. Međutim, digitalizacija omogućava puno jednostavniji pristup i brže rezultate i zato smatram da je to zapravo budućnost. To je prava stvar i meni konkretno, koji imam 44 godine, jako prija ta dinamika i razvoj. Kad gledamo digitalizaciju,, jako je teško zamisliti što nam ona donosi, što će biti u narednih pet godina. Vjerujem da će nastaviti ovaj tempo razvoja i da će nam donijeti dobro, i nama kao zaposlenima i pacijentima koji će to da koriste. Recimo, prije se dešavalo da dođe zub i sad treba ga iskopirati, pa tu treba sati i sati, pa uradio si jedan zub i on je bio dobar i desi se neki problem, pacijentu je bio privremeno cementiran i ispadne i on treba da se ponovi. Samo da se ponovi isto, to je bila naučna fantastika, toliko energije, rada i truda. A danas sa digitalizacijom imate taj fajl sačuvan i samo pustite taj fajl, uzmete isti blok, sprovedete proceduru i dobijete 99 odsto isti zub. I to je jedna velika stvar. Kod implantoprotetike takođe. Mi smo prije imali jednu fazu, drugu, petu, danas je to pomoću intraoralnog skenera i softvera za modelaciju stvarno jedna vrlo jednostavna i brza stvar.
Koliko novca treba izdvojiti da krene firma da se bavi zubnom tehnikom?
Ja bih rekao da je za jednu laboratoriju neophodan prije svega jedan desktop skener. Neki najprostiji neka bude pet ili sedam hiljada eura. Potrebna je peć za pečenje keramike, potreban je mikro motor i možda neki kompresor. Kad je fiksna protetika u pitanju, to su osnovne stvari. Što znači da to nije tako veliki novac, zato što danas je razvijena usluga i imate ove velike frez centre ili laboratorije koje nude usluge frezovanja i vi ako ste mlad čovjek i želite da uđete u posao, kupite taj skener i igrate se na njemu, ulazite polako u posao, malo slažete boje, dorađujete rad, neko vam sve ostalo radi i to je po meni najčistiji, najjednostavniji način da uđete u posao. To je naravno mala količina posla, to je posao za nekoga ko je mlad ili nekoga ko je i stariji, ali ne želi da ima previše stresa, da upravlja sistemom, ljudima… To je ono što je osnovno. Ako idemo na šire, onda idemo do velikih brojeva i to je već teže. Mi u firmi recimo imamo sisteme ulaska u posao, gdje se ne desi da neko uđe u posao i odmah na prvu dođe na neko mjesto. To je jednostavno proces koji traje, traje posmatranje, analiza i nakon što se izvrši procjena, onda se ulazi u mentorski program. I taj mentorski program se razlikuje kod nekoga ko radi proteze, ko radi ortodonciju, ko radi u dizajnu, ko u keramici… Sve su to različiti mentorski programi, zato što je jako opširan posao. Ne mogu reći da zadovoljavamo 100 posto sve proizvode, tržište uvijek ima nešto što ne možemo raditi, ali recimo 90 odsto tih proizvoda tehnike radimo i nemoguće je te ljude obučiti za kratko vrijeme. A tržište traži i brzinu i kvalitet i onda smo mi organizovali da se ljudi opredijele, uđu u proces i nakon toga budu osposobljeni za samostalan rad. Naravno, imamo starije zaposlene koji sve to prate i kontrolišu i tako sprečavamo da nedovoljno kvalitetan proizvod izađe na tržište.
Koliko je zubna tehnika težak posao, koliko je veliko interesovanje za tu profesiju?
Zubna tehnika je generalno težak posao, jer je veoma stresan. Posao stomatologa je takođe jako težak, dolaze im pacijenti sa raznoraznim željama, očekuju da će zubima da riješe životne probleme, da nađu partnere i to stvara veliki pritisak na stomatologa. Onda on da bi ispunio te želje se obraća tehnici i često se dešava da dolaze pacijenti sa fotografijama poznatih ličnosti i traže takve zube i jako je teško ispoštovati sve to. Drugi problem je vrijeme, svako hoće da zube dobije za dva, tri dana. Ali ako je rad kompleksan i traži pet, šest faza, jako je teško da se ispoštuje sve i onda je to jedan veliki pritisak na zaposlene. Treća stvar je prašina, prljavština, koliko god mi imali razne zaštite, to je prljav posao. Kad posjećujemo konferencije, ljudi iz velikih inostranih firmi pričaju o neradnom petku. Mi se pogledamo i pitamo se kako neradni petak, to je nemoguće. Mi bi u tom slučaju izgubili 50 odsto klijenata. Ili da se ne radi nikako subota. To može, ali kod nas jako teško. U Zapadnoj Evropi je jako opala želja za zubnom tehnikom. Prije tri, četiri godine imao sam kontakt sa jednim čovjekom iz jednog mjesta blizu Linca, Austrija, on mi je rekao da je pretprošle godine bilo 20 ljudi, a prošle samo 11 onih koji su htjeli da se školuju za zubnog tehničara. Jedan njemački stručnjak je isto pričao da je njegova generacija brojala 70 zubnih tehničara, a prošle godine je ispod 20 ljudi upisalo tu školu. Ljudi bježe od tog posla. Prašina, stres, estetski zahtjevi… Nije to lak posao.
