Prvo istraživanje je pokazalo uticaj hlorheksidina za ispiranje usta na čitav oralni mikrobiom i ustanovilo je da njegova upotreba značajno povećava obilje bakterija koje stvaraju laktat, a koje snižavaju pH u slini i može povećati rizik od oštećenja zuba.
Tim koji je vodio dr Raul Beskos sa Fakulteta za zdravlje Univerziteta u Plimoutu, dao je placebo sredstvo za ispiranje usta subjektima tokom sedam dana, a potom sedam dana ispiranje hlorheksidinom.
Na kraju svakog perioda, istraživači su vršili analizu obilja i raznolikosti bakterija u ustima – oralni mikrobiom, kao i izmjerili pH, kapacitet puferiranja sline (sposobnost neutralizacije kiselina u ustima), laktat , koncentracije glukoze, nitrata i nitrita.
Istraživanje objavljeno u časopisu „Scientific Reports“ otkrilo je da je tokom sedam dana korišćenja hlorheksidina za ispiranje usta dovelo do većeg obilja vrsta unutar porodica firmicutes i proteobacteria, i manje bacteroidetes, TM7 i fusobacteria.
Ova promjena bila je povezana sa povećanjem kiselosti, što se vidi iz niže pH pljuvačke i puferskog kapaciteta.
Sveukupno, otkriveno je da hlorheksidin smanjuje mikrobnu raznolikost u ustima, iako su autori upozorili da je potrebno više istraživanja kako bi se utvrdilo da li samo smanjenje raznolikosti povećava rizik od oralnih bolesti.
Jedna od glavnih uloga sline je da održava neutralan pH u ustima, jer nivoi kiselosti fluktuiraju kao rezultat jela i pića. Ako pH sline postane prenizak, može doći do oštećenja zuba i sluzokože – tkiva koje okružuje zube i unutrašnjosti usta.
Istraživanje je, takođe, potvrdilo nalaze prethodnih studija koje su ukazivale da je hlorheksidin poremetio sposobnost oralnih bakterija da pretvaraju nitrate u nitrit, ključni molekul za smanjenje krvnog pritiska.
Nađene su niže koncentracije nitrita u slini i plazmi nakon upotrebe hlorheksidina za ispiranje usta, praćen trendom sistoličkog krvnog pritiska.
Otkrića su podržana u ranijim istraživanjima koja je predvodio Univerzitet, a koja su pokazala da se efekat vježbanja na snižavanje krvnog pritiska značajno smanjuje kada ljudi ispiraju usta antibakterijskim sredstvom za ispiranje usta, a ne vodom.
„Iza upotrebe ovih proizvoda stoji iznenađujuće nedostatak znanja i literature.
Hlorheksidin ima široku primenu, ali je istraživanje ograničeno na njegovo dejstvo na mali broj bakterija povezanih sa određenim oralnim bolestima, a većina je sprovedena “in vitro”. Vjerujemo da je ovo prva studija koja je proučavala uticaj sedmodnevne upotrebe na cjelokupni oralni mikrobiom kod ljudi“, rekao je dr Beskos.
Dr Zoi Bruks i dr Luiz Belfield, predavači stomatološke škole na Univerzitetu u Plimutu, koautori su studije.
“Znatno smo potcijenili složenost oralnog mikrobioma i važnost oralnih bakterija u prošlosti. Tradicionalno je mišljenje da su bakterije loše i da izazivaju bolesti. Ali sada znamo da je većina bakterija da li u ustima ili crijevima od suštinskog su značaja za održavanje ljudskog zdravlja“, istakla je Luiz Belfild.
“Kao stomatološkim kliničarima potrebno nam je više informacija o tome kako ispiranje usta mijenja ravnotežu oralnih bakterija, tako da ih možemo pravilno propisati. Ovaj rad je prvi i važan korak u postizanju toga. U situaciji sa koronavirusom, hitno su nam potrebne dodatne informacije o tome kako deluje na viruse“, objasnila je doktorka Bruks.
Izvor: Science Alert
