Ako škrgućete zubima ili stiskate vilicu (medicinski termin za koji je bruksizam), ne pate samo zubi i mišići vilice. „Hronični „brukseri“ mogu patiti od glavobolje, bolova u ušima, vrtoglavice i vrtoglavice, nesanice, pa čak i gubitka sluha“, kaže stručnjak za oralno zdravlje i profesor zdravstvene psihologije, profesor Džerald Hamfris, sa Univerziteta Sent Endruz.
„Možda imaju i previše razvijene mišiće vilice. To je zdravstveni problem koji je mnogo više od trošenja zuba i stomatolog će moći da dijagnostikuje bruksizam kod pacijenta samo ako pogleda u usta.“
„To je veoma lako uočiti“, potvrđuje stomatolog dr Učena Okoje, klinički direktor London Smiling Dental Group. „Odmah možete da vidite kako su zubi istrošeni – u idealnom slučaju, možete da vidite vrhove prednjih zuba kada priča, a često ne možete kod ljudi koji škrguću. Takođe će biti sitnih pukotina i strugotina u zubima koji često dobijaju smeđe mrlje. Brušenjem se gleđ istroši na zubima i takođe ih oslabi, što može dovesti do pucanja. To utiče na izgled zuba, a takođe mogu postati veoma osetljivi.”
Škripanje zubima takođe može imati negativan uticaj na postojeći ili predstojeći stomatološki rad. „Implantati su manje uspešni kod pacijenata koji se stežu ili melju“, kaže profesor Hamfris. „U stvari, sedam puta je veća vjerovatnoća da će propasti pod tim okolnostima.
Zašto ljudi škrguću zubima
Do 70 odsto bruksizma se može pripisati stresu, prema The Brukism Association, pri čemu je stres vezan za posao najznačajniji faktor. Do toga može doći i zato što nove plombe nisu baš ujednačene – pa je zagrižaj poremećen.
„Možda nesvjesno pokušavate da sameljete novu plombu tako da vam bude udobnije“, kaže profesor Hamfris. Škripanje zubima je takođe češće kod onih koji konzumiraju previše alkohola ili kofeina, uzimaju rekreativne droge kao što su ekstazi ili kokain ili uzimaju lekove za san, anksioznost ili depresiju (posebno tip antidepresiva poznat kao selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina ili SSRI) . Oni sa poremećajima spavanja, kao što su hrkanje ili apneja u snu, takođe su skloniji bruksizmu. Studije pokazuju da bruksizam može biti genetski – 21-50 odsto ljudi koji škrguću zubima imaju direktnog člana porodice sa ovim stanjem. I to se ne dešava samo noću – „budni“ bruksizam je rjeđi od noćnog bruksizma, ali postoji, iako je vjerovatnije da će imati oblik stiskanja vilice ili zuba, a ne škrgutanja.
Šta da radite sa škrgutanjem zuba
Neki ljudi nisu svjesni da škrguću zubima i shvataju da to rade samo zato što im to kaže njihov (često dugotrpeljivi i neispavani) partner. Ako imate glavobolje, migrene, primijetite da su vam zubi preosjetljivi ili se čak klimaju, posjetite svog stomatologa, koji će moći da potvrdi dijagnozu bruksizma. „Najčešći oblik liječenja je da se ugradi ono što nazivamo udlaga“, kaže dr Okoje. “Ovo štiti zube, ali takođe pomaže da se vilica poravna i ponovo opusti mišiće vilice kako bi se spriječilo grickanje na duži rok, pomažući da se prekine navika.”
Udlaga je vrsta okluzalne udlage koja je napravljena od tvrde plastike i oblikovana tako da tačno stane preko vaših gornjih ili donjih zuba. Takođe možete kupiti štitnike za zube bez recepta u apoteci, iako oni ne traju toliko dugo i nisu tako udobni za nošenje. I dok je od vitalnog značaja da se pobrinete da vaši zubi budu zaštićeni ako škrgućete, takođe je važno da se pozabavite osnovnim korijenom vašeg bruksizma.
„Tehnike upravljanja stresom mogu vam pomoći da se opustite prije nego što odete u krevet, a kognitivna bihejvioralna terapija (CBT), koja vam pomaže da promijenite način na koji razmišljate i reagujete na stresne događaje u vašem životu, pokazala se efikasnom u smanjenju bruksizma kod nekih pacijenata”, kaže profesor Hamfris.
Ako stiskate ili škrgućete tokom dana, kao odgovor na stres ili kada ste koncentrisani, na primer, postajete svjesniji o situacijama tokom kojih škrgućete zubima, može vam pomoći da prekinete naviku. Ohrabrujuće, mala studija je pokazala da je hipnoza značajno smanjila škrgutanje zubima noću, a efekti su trajali čak 36 meseci. „Bruksizam je daleko od manjeg zdravstvenog problema“, kaže profesor Hamfris. “To može izazvati ogromnu nelagodnost i stres i ozbiljno uticati na kvalitet života. Obratite se svom stomatologu za pomoć pre nego kasnije.”
Izvor: netdoctor.co.uk
