Karijes je složeni proces koji nastaje usled poremećene ravnoteže u usnoj duplji. Bakterije koje izazivaju karijes (kariogene bakterije) nisu normalno prisutne (ili se nalaze u neznatnim količinama). One isto tako ne mogu da se razvijaju bez rastvorljivih šećera (kojima je savremena ishrana sve bogatija). Kombinacija tih faktora uslovljava njihov razvoj, jer mogu da opstaju u kiseloj sredini zbog čega potiskuju druge, “korisne vrste”.
Po rođenju usta bebe su “sterilna” i bakterije se naseljavaju iz spoljašnje sredine. Kariogene bakterije masovno ulaze u usta tek po nicanju zuba na kojima se i razvijaju. Ukoliko osobe, koje su najviše u kontaktu sa bebom imaju veliku koncentraciju kariogenih bakterije, one će biti u većini i potiskivati ostale, pogotovu ako im je dostupno često unošenje šećera.
Postoje dokazi da se isto tako i bakterije odgovorne za razaranje desni mogu prenositi iz usta u usta.
Zbog toga se smatra da su oba oboljenja (i karijes i parodontopatija) porodični problem i da se treba liječiti kompletna porodica prije svega vraćanjem ravnoteže između štetnih i korisnih bakterija i sprovođenjem zdravih navika. Svakako da su najvažnije pravilna ishrana i redovna i pravilna oralna higijena.
Osoba i sa jednim jedinim karijesom (ili plombom ili izvađenim zubom zbog karijesa) ima sigurno veliki rizik. Rizik se može proveravati i pre pojave karijesa što se preporučuje, posebno kod male djece.
Na zalost ispitivanja kod nas pokazuju da jedva 40 odsto stanovnika redovno (a koliko i pravilno veliko je pitanje?) pere zube, a prosječno po trudnici je 11 obolelih zuba.
Na osnovu rizika se određuju i neophodne preventivne mere, jer nije za svaku osobu dovoljno samo da dva puta dnevno pere zube sa zubnom pastom sa fluorom.
Autor: prof. dr Jovan Vojinović; Tekst je preuzet sa Facebook stranice Dečja stomatologija – prof. dr Jovan Vojinović
