Intervju – dr sci. Ana Pucar: Pregled sluznice koji traje pola minuta može vam spasiti život

    Novi intervju sa dr sci. Anom Pucar, vanrednim profesorom Klinike za parodontologiju i oralnu medicinu u Beogradu rezervisali smo za razgovor o razvoju patogena u našim ustima. Dr Pucar je odgovorila i da li infekcije mogu dovesti do razvoja maligniteta, koji su faktori rizika za razvoj kancera, kako se preveniraju i liječe takva stanja, ali je ponudila i niz savjeta o tome kako usnu duplju održati zdravom. Pročitajte i o planovima za istraživanje metoda za rano otkrivanje karcinoma na kojima dr Pucar radi sa kolegama klinike za maksilofacijalnu hirurgiju.

    Vi ste već govorili o ovim problemima za naš portal, ali hajde u uvodu ovog članka da upoznamo čitaoce otkud patogene bakterije i ostali mirkoorganizmi u našim ustima?

    Naša usta su puna mikroorganizama, virusa, bakterija, gljiva, koje pre svega ulaze u sastav normalne fioziološke flore. Usta su specifična jer ne postoji bolje mesto u organizmu za razvoj mikroorganizama – tu imate čvrstu površinu uronjenu u finu, toplu, vlažnu sredinu punu hranljivih materija koja je kao takva idealna za razvoj biofilma, odnosno polimikrobne akumulacije na površini zuba. Analogija tome je bazen – ako nakon dva-tri dana ne stavite hlor u bazen, njegovi zidovi postaće ljigavi jer će se na njima razviti biofilm. Kamen u potoku nakon određenog vremena takođe postaje takođe ljigav, odnosno klizav kada ga nagazite upravo zbog biofilma koji se tu formira.

    Biofilm uz kontrolu može da bude koristan, ali takođe može da bude i patogen. Njeogova patogenost rezultat je poremećene ravnoteže između nakupljenih bakterija i naših imunoloških sposobnosti. Dok god se taj balans održava u ravnoteži neće nastati bolest.

    Kako održati taj balans?

    Ravnoteža će se najbolje uspostaviti stalnim čišćenjem i uklanjanjem, to jest smanjenjem količine biofilma u ustima, dakle, dobrom higijenom. Sa druge strane, dosta toga zavisi i od imunološke situacije i snage imunobioloških mehanizama našeg organizma.

    Koje površine najviše pogoduju bakterijama, odnosno gdje one najčešće formiraju biofilm?

    Ono što predstavlja određeni problem jeste činjenica da se biofilm neće razviti samo na površini zuba, već na bilo kojoj čvrstoj površini u ustima. Idealan za razvoj biofilma je na žalost akrilat koji je nama danas nezamenjiv materijal u izradi proteza i ja se nadam da će industrija, koja je već počela sa nekim razvojem u tom pravcu, razviti materijal na kojem bio film neće moći da se forimira. Akrilat, naročito onaj deo okrenut ka sluzokoži se ne polira i mirkoporozna površina omogućava da se mikroorganizmi nesmetano nastanjuju.

    Koje su to vrste mikroorganizama koje se najčešće nastanjuju u ustima?

    Veliki problem je razvoj gljivičnih infekcija na mestima gde se proteza naslanja na sluznicu i to najčešće iznad gornje proteze. Tome posebno doprinose loša higijena proteze i njeno stalno nošenje koje ne dozvoljava pljuvački da spira mikroorganizme. Pljuvačka je jako moćna tečnost koja je puna antimikrobnih agenasa i kada stalno nosimo protezu blokiramo prolaz pljuvački, a samim tim i mehanizme samočišćenja sluznice.  Biofilm se u tom slučaju lako formira na površini proteze, a naročito su gljivice poput kandide sklone da formiraju biofilm i kao posledicu imamo hroničnu gljivičnu infekciju. One srećom nemaju premaligni potencijal, dakle, iz nje se neće razviti karcinom, ali drugi problem su pneumonije kod starijih pacijenata. Oni udišu te patogene gljivice i lako se može dogoditi da se kod njih razvije upala pluća.

    Koliko su karcinomi usne duplje česti i da li ti maligniteti predstavljaju ozbiljan problem?

    Karcinomi usta zaista jesu veliki problem. Neću se osvrtati na razna pisanja u medijima, ali svakako treba postaviti jedno pitanje, a to je “zašto naši pacijenti najčešće dođu u kasnim stadijumima razvoja kancera u usnoj duplji koja je izložena pregledu”. Jer ne govorimo o stomaku gde samo specifičnim pregledima možete saznati kakvo je stanje – usna duplja je više nego dostupna za pregled i jedan pregled sluznice može da pokaže leziju koja ima maligni potencijal, ili razvijeni malignitet u ranom stadijumu kada je često dovoljna manja hirurška terapija/intervencija koja “spašava glavu” pacijenta.

    Da li postoji neko racionalno objašnjenje zašto je to tako? Da li je riječ o strahu pacijenata ili komplikovanim metodama? Da li je na vidiku i neko rešenje – jer složićemo se, svaki problem ima rešenje.

    Upravo zbog ovih razloga koje ste nabrojali mi sada pokušavamo da razvijemo neke jednostavnije dijagnostičke metode, da to nisu samo pacijenti koji će biti dijagnostifikovani biopsijama. Idealno bi bilo kada bi mogli da uradimo neki test poput Papanikolau testa kada lekari sadržaj sa površine sluzokože četkicom pokupe potencijano izmenjene ćelije i šalju ih na citološku analizu. Kao što rekoh, to je u ginekologiji standardna dijagnostička procedura. Taj test međutim nije pouzdan u smislu da kada je negativan mi sigurno znamo da pacijent nema razvijen malignitet – međutim, ako je test pozitivan, onda sigurno znamo da pacijent ima neku vrstu kancerta i on se šalje na dalje pretrage.

    Sada isto to pokušavamo da razvijemo sa kolegama sa maksilofacijalne hirurgije – naš cilj je “biopsija četkicom” kao jednostavna citološka metoda u prvoj fazi dijagnostifikovanja. Ukoliko uspemo u ovome to bi značilo da karcinome usne duplje možemo ortkrivati u najranijoj fazi razvoja.

    Šta izaziva karcinome u ustima?

    To su multikauzalne bolesti i taj ko to otkrije biće slavljen kao niko do sada.

    Da, da – jasno je i zbog čega. A koje su terapijske mogućnosti i koliki je procenat izlečenja malignitetea usne duplje?

    To zavisi od faze. Kod nas postoje veliki faktori rizika, posebno pušenje koje je najveći faktor rizika, konzumacija alkohola uz jako loš status zuba u ustima, a tu je i infekcija HPV16 virusom – sve to zajedno sa genetskim predispozicijama daje na žalost veliku mogućnost za razvoj maligniteta.

    Međutim, karcinom usne duplje, kao i veliki broj drugih maligniteta koji se otkriju u ranoj fazi je izlečiv. To čak ne mora da podrazumeva ni velike hirurške zahvate, već samo rad pod lokalnom anestezijom.

    Moja ideja je i promovisanje pregleda oralne sluznice jer stomatologu za to treba pola minuta do minut, a sa tim nekome možete spasiti život.

    , ,

    Kontakt forma

     

    Verifikacija

    Comments are closed.