Zaštitne maske u pandemiji korona virusa

U uslovima pandemije korona virusa pojačana je potreba za upotrebom zaštitnih maski kao dijela lične zaštitne opreme u zdravstvenim ustanovama, ali i društvu uopšte.

Uprkos sličnom izgledu pojedini tipovi maski se međusobno dosta razlikuju po namjeni, nivou zaštite i standardima koje bi trebalo zadovolje. U zdravstvu se uglavnom koriste dva tipa maski, hirurške i partikularne.

Hirurške maske imaju ulogu da spriječe širenje mikroorganizama od osobe koja ih nosi u njenu neposrednu okolinu. Standardi koje moraju da ispune kako bi odgovarale predviđenoj upotrebi su u Evropi EN 14683 (EN-European Norm) i u Americi ASTM F2100 (ASTM-American Society for Testing and Materials).

Među najvažnijim parametrima koji se po standardima testiraju su efikasnost filtracije bakterija (Bacterial Filtration Efficiency – BFE), otpor pri disanju i otpornost na prskanje tečnosti (tabela 1).

Efikasnost filtracije bakterija govori o količini bakterija koju maska zadržava i izražava se u procentima pri čemu veća vrijednost govori o većem stepenu efikasnosti.

Ovaj parametar mjeri samo mogućnost filtracije mikroorganizama većih od 3 mikrona i ne govori o zaštiti od infektivnih agenasa u aerosolu koji mogu biti i dosta manji. Otpor pri disanju označava nivo otpora proticanju vazduha kroz masku. Niže vrijednosti govore o većem nivou komfora za korisnika.

Otpornost na prskanje tečnosti predstavlja otpornost na prodiranje potencijalno kontaminiranih tečnosti kroz masku. Ovaj parametar neke kategorije hirurških maski ne ispunjavaju.

Tip I hirurških maski po evropskom standardu EN 14683 nisu predviđene za profesionalnu upotrebu kod zdravstvenih radnika već samo kod pacijenata ili opštoj populaciji kako bi spriječile mogućnost širenja infekcije u uslovima epidemije.

Partikularne maske (Filtering face pieces – FFP) moraju da ispune mnogo rigoroznije zahteve standarda u odnosu na hirurške. Standardi koje moraju da ispune kako bi odgovarale predviđenoj upotrebi su evropski EN 149 i američki 42 CFR 84.181 (Title 42 of the U.S. Code of Federal Regulations, section 84).

Po evropskom standardu partikularne maske se dijele na tri kategorije prema efikasnosti filtracije i ukupnoj propusnosti FFP1, FFP2 i FFP3 (tabela 2).

Efikasnost filtracije odražava procenat smanjenja količine aerosola u vazduhu koji prolazi kroz masku. Ovaj parametar govori o efikasnosti filtracije čestica različitih veličina, ali mnogo manjih u odnosu na veličinu čestica čija se filtracija prati kod hirurških maski (>3 mikrona).

Ukupna propusnost podrazumijeva procenat čestica koje prodru u prostor zaštićen maskom bilo kroz samu masku ili pored ivica maske usljed nedovoljnog prianjanja. Po američkom standardu (42 CFR 84.181) ove maske se dijele prema efikasnosti filtracije na tri kategorije: N95, N99 i N100.

Procenat smanjenja količine aerosola u vazduhu koji prolazi kroz masku za ove tri klase je: 95% za N95, 99% za N99 i 99,97% za N100. Imajući u vidu nivo efikasnosti filtracije smatra se da evropskoj klasi FFP2 odgovara američka N95, a da evropskoj klasi FFP3 odgovara američka N99.

Trebalo bi napomenuti i da se kod nas mogu naći i partikularne maske KN95 koje su kategorisane po kineskom standardu i mogu se smatrati analognim N95 maskama.

Posebno je značajno imati u vidu da je ključno za efikasnost maske njeno rubno prianjanje na lice korisnika koje obezbjeđuje da se vazduh filtrira kroz masku, a ne da prolazi nefiltriran pored rubova.

Kako bi partikularna maska imala željenu efikasnost obavezno je pri svakom stavljanju uraditi pozitivni i negativni test prianjanja. Mnogo bolje prianjanje rubova na lice korisnika kod partikularnih u odnosu na hirurške maske predstavlja jednu od glavnih razlika izmežu ove dve kategorije.

Uputstvom o ličnoj zaštitnoj opremi u uslovima pandemije Ministarstva zdravlja Republike Srbije i Republičke komisije za nadzor nad bolničkim infekcijama preporučeno je da stomatolozi koriste partikularne maske FFP3 ili FFP2. Za obje kategorije maski predviđeno je da se mijenjaju poslije svakog pacijenta.

Međutim, u slučaju nedovoljnog snabdijevanja partikularnim maskama, po preporukama Evropskog centra za prevenciju i kontrolu bolesti toleriše se njihovo korišćenje za više pacijenata ali bez skidanja ili dodirivanja i to najduže četiri sata. Sa druge strane, za sprječavanje širenja infekcije u opštoj populaciji hirurške maske pružaju dovoljnu zaštitu i neracionalno je koristiti partikularne maske.

Zaštitne maske predstavljaju tek dio seta lične zaštitne opreme i postupaka za kontrolu infekcije tako da njihova efikasnost može doći do izražaja samo u kontekstu poštovanja i ostalih mjera. O nekim od ovih procedura i drugim pojedinostima o zaštitnim maskama govori se u ranijem tekstu.

Autor radi na Klinici za bolesti zuba, Stomatološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu