Alveolit je poremećaj zarastanja koji je u literaturi poznat kao “dry socket” (suva alveola). Učestalost ove komplikacije se kreće od 1,2 do dva odsto. Najčešće nastaje poslije vađenja gangrenoznih i pulpitičnih zuba. Češće u donjoj vilici u odnosu na gornju, češće kod muškaraca nego kod žena, i češće u proljeće nego u ostalim godišnjim dobima.
Dva osnovna simptoma alveolita su odsustvo zdravog, vitalnog koaguluma i intenzivan bol. Alveola je ispunjena raspadnutim i rastresitim koagulumom, koji je prljavo sive boje, neprijatnog mirisa i koji se vrlo lako kida pincetom (alveolitis exudativa), mada alveola može da bude i potpuno prazna (alveolitis sicca).
Bol se javlja neposredno poslije prestanka dejstva anestezije ili trećeg i četvrtog dana, mada se može javiti i nešto kasnije. Poželjno je da se zub ekstrahira sa sto manje traume i da se adekvatno izvrši debridman (čišćenje) rane. Savjetuje se i preoperativno ispiranje usta blagim dezificijentnim sredstvom.
Neophodno je da stomatolog poslije vađenja zuba sačeka da se alveola ispuni krvlju, a ne pljuvačkom. Ako je aveola suva neophodno je isprovocirati krvarenje. Cilj terapije alveolita je formiranje vitalnog, elastičnog i kompaktnog koaguluma koji treba u potpunosti da ispunjava ranu i smanji neprijatan bol pacijentu.
To se postiže uklanjanjem dijelova raspadnutog koaguluma iz alveole kiretom, u lokalnoj anesteziji jer je intervencija veoma bolna. Zatim se rana ispira mlakim fiziološkim rastvorom i kiretom se isprovocira krvarenje sa čitave koštane površine alveole, a u alveolu aplikuje neko medikamentno sredstvo koje će smanjiti ili suzbiti bol.
Obično je to neki medikament koji se resorbuje ili klasično, jodoform-traka nakvašena rastvorom Chlumskog (koji djeluje anelgetično). Bez obzira na aplikovani medikament, predio alveole treba da se ekstraoralno zrači infracrvenim zracima, dva puta dnevno po 20 minuta, čime se postiže vazodilatacija i bolja prokrvljenost alveole.
Izvor: Stomatologija info
