Da li Vam je nekada Vaš stomatolog rekao da imate duboke džepove oko zuba? Ili ste možda čuli za tužnu priču nekoga ko je ”imao sve svoje zube, zdrave, a onda su jednog dana počeli da ispadaju! Stomatolog je rekao da moraju da se izvade i eto, već 10 godina nosi totalne proteze”? Ovako tužne priče ne moraju da postoje. Zato želim da Vas upoznam sa time koliko agresivne bolesti desni mogu da budu, šta treba da preduzmete da ih izbjegnete i kako se parodontopatija zaustavlja. Ona sa čim smo se svi nekada u život susreli su upaljene desni – gingivitis.
Otečene, crvene desni, lako krvare, bole, generalno stvaraju jeda osećaj diskomfora. Pacijenti tada, nažalost, uglavnom izbegavaju da dobro održavaju higijenu bolnog područja, što dovodi do toga da problem samo napreduje. Na upaljenom područje se hrana taloži i samo produbljuje upalu. Pacijenti stanje često ignorišu, dok ne dođe do ozbiljnijeg pogoršanja u vidu parodontalnog apscesa – otoka oko zuba koji porijeklo vodi od potpornog aparata zuba i znak je da oboljenje desni napreduje.
Šta se zapravo tu dešava?
Naša usta su prepuna bakterija. Ona nikako nisu sterilna sredina i to našem tijelu ne bi ni odgovaralo. Tu naravno imamo mnogo dobrih bakterija, koje učetvuju u održavanju homeostaze, tj. ravnoteže u ustima. Tu su i patogene bakterije koje izazivaju karijes ili parodontopatiju. Ovih oboljenja ima oduvijek, a od kada se ljudska ishrana svela na pretežno rafinisanu hranu prepunu šećera, ona su samo još češća. Realnost je da danas više hranimo patogene bakterije usne duplje nego što unosimo hranljive materije u svoj organizam. Zato se prevalenca oboljenja zuba i desni povećava svakog dana. Usljed neadekvatne higijene, na zubima ostavljamo dio bio filma, nekada poznatog kap plak – žuta sluzava materija zalepljena na naše zube, sastavljena od bakterija, ostataka hrane i produkata bakterija koje su uživale u gozbi svih šećera koje smo unijeli tokom dana.
Naročito dobro bio film možemo vidjeti na vrtovima zuba, tik uz marginalnu gingivu – najosetljiviji dio desni odakle svi problemi i počinju. Kada se dovoljno dugo zubi peru dovoljno loše, meka struktura bio filma prekazi u čvrste naslage zvane zubni kamenac, usljed taloženja kalcijuma i drugih minerala iz pjuvačke. I onda mu četkica za zube više ne može ništa. Ako se ovo još zapusti, bakterije progrediraju niz sulkus (prostor između desni i zuba), napadajući parodoncijum, vezivo između zuba i kosti i stvarajući džep koji predstavlja naruššavanje zdravlja i integriteta same alveolarne kosti. Velike naslage kamenca drže zube povezane međusobno bolje nego što ih parodoncijum sada drži vezane za kost. U ovom stadijumu, pacijenti se više čak ni ne žale da ih desni bole.
Sondiranjem se dešava da dolazimo do vrha korijena zuba, ali su nervna vlakna toliko narušena, da bola pri sondiranju nema. I ovakav pacijent je propustio šansu da spase svoje zube jer je čekao previše dugo… Redovnim uklanjanjem zubnog kamenca Vaš stomatolog će primijetiti ako počne da se dešava nešto u smislu nastanka džepova, uputiće Vas specijalisti parodontopatije, obučiće vas kako da održavate higijenu da se bolest zaustavi. Ovo je važno da znate: parodontopatija se ne liječi, ona se samo zaustavlja. U nekim slučajevima može da se nadoknađuje i izgubljena kost, ali Vi ćete zauvijek imati ovo hronično oboljenje i redovne kontrole moraju da Vam budu na spisku bar dva puta godišnje. Ukoliko bolest uznapredovala, a za zube još uvijek ima nade (nije došlo do terminalnog stadijuma oboljenja kada se zubi klate i predviđeni su za vađenje), specijalista parodontologije će predložiti tzv. režanj operaciju. Radi se o tome da površinu korijena oboljelih zuba treba očistiti detaljno i za to nam je potrebno da zavirimo ispod desni, pa da bi to područje bilo pod detaljnom kotrolom oka, desni se podižu i kost i ogoljeni korijenovi postaju vidljivi.
Prije svega ovoga se, naravno, daje anestezija, tako da već sada možete da prestanete da računate koliko sve ovo o čemu pišem zvuči bolno. Dakle, sa površine zuba se ukloni sav preostali kamenac instrumentima koji se zovu kirete. Sličnim instrumentima se sa desni ukloni nekrotično i zapaljensko granulaciono tkivo i organizam je oslobođen od napadača. Ovako se eliminišu džepovi, mrtvi duboki prostori između zuba i desni koji su prepuni bakterija, gnoja i koji prave neprijatan zadah. Nakon tako detaljnog čišćenja i ispiranja, desni se ”vrate na mjesto”, ušiju hirurškim koncem (koji se skidaju nakon sedam dana). Najverovatnije će Vam biti prepisani antibiotici kako bi se smanjila mogućnost infekcije ovakvog područja. Najmanje šest nedelja kasnije, vrijeme je da se protetski zbrinu prostoru gdje zubi nedostaju i da se preostali zubi vežu mostovima kako bi se pritisak pri žvakanju rasporedio pravilno, a zubi praktično bili pridržani mostom. Ali to je već neka druga, protetska priča… (ordinacija Miščević)
