Kada bi antropolozi u budućnosti pronašli fosilne ostatke zuba, šta bi mogli da zaključe o našem životu i navikama?
Profesorka antropologije na Univerzitetu u Ohaju Debi Guateli-Štajnberg koja proučava fosilne ostatke zuba kako bi odgovorila na pitanja o ljudskom životu, rastu, ishrani primata i naših predaka kao i o vezi između različitim vrstama, ima jednu ideju koju je izložila u novoj knjizi “What Teeth Reveal About Human Evolution”.
Profesorka je zaključila da 99 odsto ljudi u čitavoj istoriji evoluciji jede hranu koja je ulovljena ili ubrana. Naša trenutna ishrana bazirana na mekoj, procesuiranoj i zaslađenoj hrani nije ništa naspram ishrane za koju su naši zubi predviđeni, piše Science Daily.
– Problemi poput karijesa i naslaga plaka su drastično uvećani danas. Prirodna selekcija nije pripremljena za vrste hrane kakvu jedemo danas – kaže Debi.
Na primjer, impakcija umnjaka je 10 puta učestalija nakon industrijske revolucije nego ranije.
O praljudima i našim predacima može dosta da se otkrije na osnovu analize zuba.
– Zubi nam pružaju uvid u različite aspekte evolucije. Rast zuba je ometan u periodima fizičkog stresa, poput bolesti ili izgladnjivanja, tako da zubi mogu da budu prozor u izazove s kojima su se suočavali naši predaci – dodaje Debi.
U studiji iz 2004. godine, koju je sprovela Debi s njenim kolegama korišćeno je skeniranje elektronskim mikroskopom kako bi uporedili fosilne ostatke zuba neandertalaca sa zubima modernih Inuita ili Eskima. Naučnici su tražili manje nedostatke, horizontalne linije i nedostatke u gleđi koje bi sugerisali da su individualci proživljavali stres.
Rezultati su pokazali da neandertalci nisu imali previše burne i dramatične živote u poređenju sa Eskimima.
Nedavno istraživanja Debi u kojem je koristila relativno novi metod proučavanja fosilnih ostataka zuba kako bi ispitala povećani rast, a koja je dopustila istraživačima da naprave virtuelni deo fosilnih ostataka zuba kako bi videli periode rasta ili kada je rast ometen.
Bez obzira na nove tehnike koje su se dosad razvile, Debi očekuje da će antropolozi u budućnosti imati mnogo više da otkriju u proučavanju zuba modernih ljudi.
– U različitim kulturama danas, ljudi stavljaju umetke, nakit, zlatne zube, produžavaju ih i skraćuju tako da će biti zanimljivo da vidimo šta će antropolozi u budućnosti moći da otkriju o našem životu – zaključuje Debi.
Izvor: National Geographic
