Zubni tehničari svakodnevno stoje pred zadatkom da izrađuju unikate koji imitiraju prirodu, istovremeno pokazuju individualne karakteristike i vrše svoju funkciju. To je akt balansiranja, koji osim znanja zahteva i osećaj za estetiku.
Današnji trendovi se sve više udaljavaju od istovrsnosti, fokus je na individualizaciji posebno kod estetski indikovanih restauracija. Ne živimo više u vremenu kada “novi zubi” trebaju biti samo beli i pravilni. Pacijenti dolaze informisani, žele osmeh koji je jedinstven, harizmatičan. Da bi smo to postigli na raspolaganju nam stoje tri elementa: oblik, položaj i boja zuba.
Keramičke fasete/viniri su vrsta restauracije kojom se najbliže možemo približiti prirodi. Estetske i biološki dugotrajne restauracije su moguće jedino ako je dragocena struktura prirodnih zuba sačuvana u što većoj meri, a fasete su restauracije koje upravo to i omogućavaju.
Prilikom izrade keramičkih faseta stomatolog i tehničar stoje pred velikim izazovom. Od stomatologa se očekuje savršena preparacija, još bolji otisak i na kraju cementiranje koje nije nimalo jednostavno. Tehničar mora da obrati pažnju da model bude precizan (ali sada stvarno precizan, kod vinira nema budženja), mora da poznaje svaku komponentu keramike koju koristi (kod faseta raspolažemo prostorom od 0,3-0,7 mm debljine) i da se naoruža strpljenjem (najbolje odmah na početku napraviti dva radna modela).
Ali ajmo redom… Prvi korak je wax-up (slika 1). Wax-up je vodilja koje se slepo držim do završetka rada. Da bi patrljke dublirao potrebno je izraditi alveolarni (Willy Geller) model (slika 2), ili možemo koristiti neke fabričke sisteme za izlivanje modela (accu-track). Prva varijanta je teža i vremenski zahtevnija, ali i bolja.
Uzimam silikonski ključ wax-upa sa kojim ću kontrolisati nanošenje keramike (slike 3,4). Patrljke dubliram silikonom i izlivam radne patrljke od vatrostalne mase (slika 5). Sada imam sve šta je potrebno da bi počeo sa nanošenjem keramike (slika 6).
Ceramco 3 je feldspatna keramika visoke stabilnosti koja je pogodna za izradu metalokeramičkih i bezmetalnih restauracija. Sistem je vrlo jednostavan, keramikom se lako rukuje, boje su hromatične i lako se reprodukuju.
Nanosim opak dentin, dentin i silikonskim ključem kontrolišem oblik i veličinu (slika 7), zatim nanosim efekt mase i mamelone (slika 8) i na kraju sve prekrivam incizalom (slika 9). Keramiku pečem na 10-15 stepeni većoj temperaturi od preporučenog jer vatrostalni patrljci “odvlače toplotu”.
Prilikom korekcionog pečenja koristim traspa i opal keramičke mase, s kojima dajem finalni oblik restauraciji. Prilikom nanošenja opalescentnih masa treba se potruditi da to bude finalno pečenje, svakim naknadnim stavljanjem restauracije u peć, opal mase gube svoje opalescentne karakteristike.
Sledi obrađivanje i karakterizacija. Uvek ucrtavam tranzicione linije, fisure, konkavne i konveksne površine (slika 10). Lakše je dijamantom pratiti već ucrtanu liniju nego napamet, otprilike brusiti keramiku. Mikelanđelo je rakao da slikar crta da popuni prostor, a vajar crta da ukloni. Crtanje je sveća koju palimo, da se ne bi mučili u mraku. Crtanje je plan u koji gledamo da bi razumeli skulpturu u našem slučaju zub.
Kada sam siguran da sam postigao željeni oblik, položaj, formu teksturu (slika 11), rad glaziram i poliram. Peskiranjem (max. 2.5 bara i nikad pod uglom od 90 stepeni na površinu fasete) uklanjam vatrostalnu masu i proveravam rubno prijanjanje na master modelu, kontaktne tačke i okluziju (slika 12).
Ako su potrebne korekcije to radim sa add-on keramikom. Verujem da smo, mi zubni tehničari kreativci, pa bi za kraj citirao Mary Lou Cook: “Creativity is inventing, experimenting, growing, taking risks, breaking rules, making mistakes and HAVING FUN”.
