“Ako ste mladi stručnjak koji nije pred penzijom ne možete dočekati kraj radnog veka, a da se ne uključite u digitalnu stomatologiju. Napredak je veoma brz i veliki broj novih elemenata se otvara na godišnjem, da ne kažem, čak na mesečnom nivou. U tom smislu ne možemo čak ni da predvidimo kojiim će smerom da krene dalji razvoj”, kazao je za portal Stomatolgija.me prof. dr Danimir Jevremović.
Reč je zapravo o tome da smo mi danas u eri potpune digitalizacije. Pre nekih 20-ak godina je rečeno da “od kad je napravljena prva CAD/CAM kruna stomatologija više neće biti ista”. U to vreme CAD/CAM sitstemi su bili dosta robusni i veliki, manje precizni nego danas, a razvoj do novih sistema trajao je po celu deceniju jer je to bilo vezano za razvoj kompjuterskih sistema, koji su tada menjani sporo.
Zašto se onda i dalje toliko govori o digitalizaciji ako je ona neminovonost?
Pa upravo zbog tog ubrzanog razvoja. Nekada je trebalo deset, pa onda pet godina do novih sistemskih izmena i napredaka, a današnji razvoj se meri na dvogodišnjem, neretko i godišnjem niovu. Danas pred nama nije pitanjer izbora da li treba da se priključimo digitalizaciji već samo kada će se ko od nas priključiti, odnosno shvatiti da je priključak neminovan. Ako ste mladi stručnjak koji nije pred penzijom ne možete dočekati kraj radnog veka, a da se ne uključite u digitalnu stomatologiju.
Šta nam daje digitalna stomatologija?
Pruža mnogo, te mogućnosti su nekada nemerljive. Pre svega neuporedivo lakša je komunikacija sa pacijentom i među samim stručnjacima zbog digitalnih fajlova, dalje tu je digitalno skeniranje lica i kostiju glave, a posebna prednost je uzimanje digitalnih, optičkih otisaka.
Kada govorimo o optičkim otiscima tu je na delu jedna superiorna tehnologija koja radi na principu računarski podržane pozadine gde smo u mogućnosti da optički skeniramo preparacije, plombe, zubne nizove, a na osnovu toga možemo da planiramo implantate, zubne nadoknade, da pravimo ortodontske radove i tačno pokažemo pacijetnu gde mu i šta radimo.
Osim toga, mi na osnovu tog modela možemo da napravimo i digitalni izgled budućeg osmeha, a danas smo došli do nivoa da predlog digitalnog osmeha možemo uraditi u realnom vremenu. To znači da pacijent u realnom vremenu, direktno u svom osmehu koji gleda na računaru vidi predlog izmene i u relnom vremenu radi izmene poput oblika i boje zuba. U budućnosti , već za koju godinu, pacijetni će moći sami da biraju oblik i boju i pošalju svoj predlog stomatologu koji na osnovu toga radi buduću nadoknadu.
U tom smilu sada imamo potpuno zatvoren krug digitalizacije – od ulaska pacijenta u ordinaciju do gotovog tretmana. Uz to može da se računa na cjelokpunu dokumentaciju koja je takođe digitalizovana.
Danas ste demonstrirali rad na TRIOS skeneru kompanije 3Shape. Kažite nam nešto o prednostima digitalnog skeniranja.
Pre svega on nam nudi veliko olakšanje u smislu izbegavanja konvencionalne pocedure uzimanja otisaka, što nam dalje otvara vrata direktne komunikacije stomatologa i tehničara putem digitalnog fajla.
Šta onda možemo očekivati u budučnosti kada je riječ o digitalizaciji? Na čemu je danas fokus kada govorimo o daljem razvoju tehnologija?
To je jako teško pitanje. Da ste me pre pet godina pitali to isto pitanje, verovatno ne bih mogao da predvidim ovo što se danas dešava. Napredak je toliko brz da se veliki broj novih elemenata otvara na godišnjem, da ne kažem, čak na mesečnom nivou. U tom smislu videćemo čak i kojiim će smerom da krene dalji razvoj.
Da li onda mi idemo za tehnologijom ili ona prati vrijeme? Ono što me interesuje je da li postoji razvoj samo razvoja radi, odnosno da li se neki sistemi izrađuju i bez prethodnog znanja šta sve zapravo mogu da ponude?
Ja to postavljam ovako. Kad zasadite drvo ono raste i grane idu u različitim smerovima – one koje idu ka suncu opstaju. Druge pokušavaju da nađu svoje mesto. Tako je i ovde – svaki progres koji ide upravom smeru opstaje. Digitalno sunce je veliko i tražimo svoje mesto pod njim.
