Novi intervju na portalu Stomatologija.me takođe je vezan za edukaciju i digitalizaciju, ali ovoga puta neće biti riječi o laserima, 3D printerima ili CAD/CAM sisteima već o dentalnoj fotografiji i njenom značaju u radu stomatologa i zubnih tehničara. O svemu tome razgovarali smo sa mladim, ali priznatim majstorom dentalne fotografije, dr Milošem Ljubučićem, stomatologom beogradske ordinacije Centar za Dentalnu Estetiku i Implanotlogiju.
Zašto je i koliko fotografija važna u svijetu dentala?
Fotografija je jezik razumljiv svugde u svetu, kao što kaže izreka: “slika govori 1000 reči”. Smatram da je gotovo nezamislivo raditi bez fotografije i da je fotografija apsolutno neophodan deo svake stomatološke prakse. Olakšava komunikaciju između tehničara i stomatologa u svim postupcima, jer tehničar više ne mora da gleda samo gipsani model, nego može da vidi pacijenta i kako bilo koja od faza zajedničko grada izgleda.
Koliko to Vama kao stomatologu pomaže u radu ili komunikaciji sa kolegama?
Meni lično je fotografisanje svojih radova pomoglo da unapredim manuelnu spretnost i pedantnost, probudilo želju da saznam više, jer je totalno drugačija percepcija realnosti kada se nešto uveliča toliko puta da uviđate stvari koje ranije niste ni videli. Kao da vam neko otvori vrata u novi mikrokosmos.
Da li je ona jednako važna i u stomatologijii u zubnoj tehnici?
Apsolutno, idealan rad bi zahtevao angažovanost obe strane. Dentalnom fotografijom ubrzavamo komunikaciju i samim tim povećavamo efikasnost zajedničkog delovanja, ostavljajući manje prostora za grešku i rasipanje energije.
Da li je dentalna fotografija umjetnost u službi nauke, ili pak nauka u službi umjetnosti? Koliko se u fotografiji ta dva svijeta prožimaju?
Svako od nas ima umetnika u sebi, samo je potrebno da ga probudi.
Naš posao predstavlja spoj manuelne spretnosti i nauke. Vrhunska forma ne može bez oba.
Ako uspemo da putem dentalne fotografije dodamo umetničku notu svemu tome, dobijamo nešto što ispunjava duh, daje satisfakciju i ovekovečava rezultate napornog rada.
Kada je počelo Vaše interesovanje za dentalnu fotografiju i kako je došlo do toga da postanete fotograf? Imate li uzora u svijetu dentalne fotografije?
Rastao sam okružen ljudima koji se bilo amaterski, ili profesionalno bave umetnošću, pa sam učio od najboljih i priznatih fotografa, slikara. Fotografijom sam profesionalno počeo da se bavim pre osam godina, kada sam ušao u svet komercijalne, modne i life-style fotografije, osvajajući brojne nagrade i priznanja, od kojih mi je najdraža prvo mesto na regionalnom takmičenju Fashion week-a, 2015. godine.
Dentalnom fotografijom sam počeo da se bavim dolaskom u CDEI, jednoj od najpriznatijih beogradskih ordinacija za dentalnu estetiku, gde mi je svet dentalne fotografije otvorio dr. Ristić. Narednih godina smo predanim radom došli do nivoa gde smo sad.
Što se uzora tiče, uvek ću izdvajati neponovljivog Henri Cartier-Bresson-a, Zack Arias-a, Karl Taylor-a, i uvek ću uživati u svim autorskim delima Stocksy udruženja.
Što se dentalne fotografije tiče, mislim da su radovi celog Denti-pro tima veoma kvalitetni.
Bili ste rukovodioc velikog broja kurseva na temu dentalne fotografije, pa me interesuje koliko je za pravo interesovanje Vaših kolega za dentalnu fotografiju?
Interesovanje se povećava, nije u pitanju samo prolazni trend. Dentalna fotografija menja pristup poslu.
Napredovanjem tehnologije napreduje i struka, treba uhvatiti korak sa svetom, i upravo je i cilj naših kurseva da damo doprinos napretku struke u našem regionu i srećni smo da vidimo rezultate.
Drago mi je da je većina mlađih kolega shvatila da u stručnom smislu ne može bez dentalne fotografije.
S obzirom da je Vaše umijeće prepoznato van granica regiona i da sada imate veliko iskustvo, da li imate neke savjete za kolege koji žele da počnu da se bave dentalnom fotografijom?
Savetovao bih da ulažu u sebe, da ukoliko žele da napreduju u dentalnoj fotografiji ne jure prečice već prvo nauče kako radi kamera, unutra i spolja, na taj način će promeniti svoju percepciju na fotografiju uopšte.
Kao i sve u životu, morate da radite korak po korak i prođete sve nivoe. Tako i u ovoj oblasti fotografije, ako samo pratite neke parametre koje je neko preporučio, ili kupite kameru jer neko poznat baš nju koristi, nikada nećete dobiti iste rezultate jer ne postoji prečica, poenta je u edukaciji.
Kako je Ansel Adams rekao: “Kupovina Nikona te ne čini fotografom, samo vlasnikom istog”.“
I nemojte se plašiti nepoznatog i neuspeha, jer svaku tehniku učenjem i razumevanjem ćete savladati. Neuspeh je samo prolazna faza u sticanju novih veština. Da citiramo Ralph Waldo Emerson-a: “Svaki umetnik je počeo kao amater.
