Nove tehnologije posljednjih godina u velikoj mjeri mijenjaju svakodnevni život. To važi i za stomatologiju. Važno je znati da digitalna stomatologija nije zamjena za znanje, stručnost i vještinu stomatologa.
CAM/CAD tehnologija je samo naprednija tehnika u napredujućoj dentalnoj nauci. Ona se odnosi na dijagnostičke tehnike ili stomatološke tretmane koji uključuju upotrebu digitalne (kompjuterski kontrolisane) tehnologije.
Kada od stomatologa čujete da u ordinaciji ima digitalnu opremu, to znači da u radu koristi neke od sljedećih stvari: digitalni skener, digitalnu dentalnu fotografiju, CAD/CAM tehnologiju, CEREC sistem… Ove nove tehnologije, pomažu stomatolozima da stvari sagledaju iz nove, drugačije perspektive i znatno preciznije nego što je to bilo moguće prije digitalnih tehnologija.
„Digitalna stomatologija je sadašnjost, nikakva budućnost, nikakav eksperiment. To je nešto što se dešava, što se radi svakodnevno i u mojoj raksi, ali i u drugim praksama. Sve što imamo, sve što posjedujemo ima u sebi neki čip, da li je frižider, šporet, mobilni telefon… zašto ne bi imalo bila šta što je povezano sa stomatologijom. Cijela dentalna industrija se fokusirala samo u dva pravca. Jedan od tih pravaca je razvoj digitalnih procedura. Šta nam ona omogućava? Omogućava nam da imamo procedure koje maksimalno precizne, maksimalno estetski zadovoljavajuće od najkvalitetnijih materijala i, što je, najvažnije u najkraćem roku, ponekad čak i u jednoj posjeti. To je osnovna razlika između svega ostalog“, objasnio je dr Dejan Lisjak, specijalista stomatološke protetike, za TVDR.
Koje su prednosti digitalne stomatologije?
„Nema cijene kada pacijent dođe sa slomljenim zubom, recimo prednja dvojka, a uveče ima proslavu 10, 15, 20 godina mature i u panici se nalazi šta sada da radim. Njemu je u glavi stara konvencionalna stomatološka metoda da sada treba tu nešto da se brusi, da se uzima otisak sa nekim kašikama, pastama, pa da se to šalje u laboratoriju, da se to onda čeka dva, tri dana, pa onda ide jedna proba, pa druga proba, pa se dotjeruje boja.
Potroši se sedam do deset dana i gomila vremena, a vrijeme je danas novac. Digitalna stomatologija omogućuje da pacijent uđe u ordinaciju u pet sati popodne, a da izađe u pola sedam sa bezmetalnom kermaičkom krunicom u ustima koja izgleda savršeno. To nema cijenu. Bitan je i princip i pristup. Vi više otisak ne uzimate kašikom i pastom već otisak skenirate, odnosno snimate. Taj otisak je precizniji, čistiji i neuporedivo lakši za pacijenta“.
Za koja stanja se koristi digitalna stomatologija?
„Digitalna stomatologija se koristi za rješavanje svih protetskih stanja. Kada su nastale te mašine daleke 1984. godine u Cirihu, kada je prvi put čuveni profesor Morman pred punim anfiteatrom napravio prvu krunicu i kada je izgovorio čuvenu rečenicu „Stomatologija od danas više nikad neće biti ista“ i nikad nije bila ista, stalno se razvijala dalje. Gomila serija hardvera, ali to je tada bilo napravljeno za rekonstrukciju pojedinačnih zuba.
Sada mi sa njom radimo sve. Određujemo boju zuba, i međuvilične odnose i radimo potpunu rekonstrukciju vilice. Ne možemo za sat i po vremena uraditi potpunu rekonstrukciju, ali je nećemo raditzi ni 15 dana, već možda dva. Sve što možete da zamislite u protetici, može da se uradi sa digitalnim procedurama. Digfitalni protoikoli su nešto što je nov način pristupa stomatologiji i svaka stvar što se ranije radila ima svoj digitalni protokol“.
Kakva je procedura?
„Pacijent je sjeo u stolicu, konstatovali smo problem, uradili smo mašinom preparaciju zuba onako kako smo uradili. Prije toga smo dali anesteziju ili nismo u zavisnosti od toga da li će procedura, po procjeni doktora biti bolna ili ne. Radimo nakon toga nešto što se zove otisak. Otisak se nekada radio kašikom i otisnom masom. Sada se to tako ne radi.
Postoji intraoralni skener, a to je zapravo foto aparat koji je prilagođen za fotografisanje u ustima i ima mogućnost slikanja 50.000 slika u sekundi i onda po zajedničkim referentnim tračkama te slike spaja u u 3D model i mi zapravo u minut i po imamo idealan otisak na kome mi poslije možemo da radimo krunicu. Ne radimo krunicu kao nekada u laboratoriji, gipsani model, pa slažemo keramiku, pa pečemo već dizajniramo 3D model i napravimo krunice u kompjuteru. Nakon toga, taj kompjuter vodi mašinu za frezovanje kermaike, da iz keramičkog bloka izreže baš to što smo izdizajnirali.
Sve što se odstupanje više od osam mikrona, mašina ne priznaje i to je greška. To je toliko precizna metoda, nijedna ljudska ruka to ne može da napravi. Poslije toga krunica izađe iz mašine, treba eventualno da se indivindualizira odnosno dofarba, napravimo neke stavri koje su odlika pacijenta, pacijentovih zuba i kada smo zadovoljni situacijom, onda cementiramo krunicu, fiksiramo je u ustima. Dakle, cijela procedura od trenutka kada je pacijent ušao na vrata do trenutka kada je izašao na vrata, traje sat i po vremena“.
Šta su „CAD CAM“ i „CEREC“ sistem?
„Ked ked je skraćenica od dvije riječi, kompjuter edit dizajn, kompjuter edit manifektoring. To znači kompjuterom vođen dizajn i kompjuterom vođena izrada. To nije ime softvera, već principa. Gomila stomatoloških brendova je napravila svoje ked kem sisteme.
Cerek je jedan od tih i možda i najkopletniji, jer su napravili zatvoren sistem da vi sve možete da završite u ordinaciji. Poslije gomila intraoralnih skenera i drugih brendova, ali se još uvijek dešava da vi morate svoj digitalni otisak da pošaljete u neku laboratoriju, doduše putme interneta, koja to primi u nekom softveru. Najvažnije je da je to neki softver za modelovanje. To je takozvani ked softver za dizajn“.
Da li je tehnologija zamjena za stručnost?
„Vrhunska tehnologija, digitalna tehnologija neće vas učiniti vrhunskim stomatolozima, ali će vam pomoći da se bavite vrhunskom stomatologijom. Vi ćšete se stomatologijom baviti na jedan novi način u odnosu na onaj na koji ste navikli. Sve ono što smo nekada naučili u školi, ovde zapravo nhe postoji. Postoji, ali u jednom virtuelnom svijetu i mnogo je preciznije i lakše, kako za nas, tako i za pacijente. Edukacija za digitalne procedure, digitalne protokole je možda komplikovanija i teža nego za konvencionalne procedure, ali jednostavno to je potpuno drugačiji put. To je kao sada vozim kola, sada vozim helikoptere. Potpuno su drugačije stvari“, zaključio je dr Lisjak.
