Razgovarali smo sa dr Jasminom Mihajlović-Kapa, specijalistom ortopedije vilica. Dr Mihajlović-Kapa je i vlasnica barske stomatološke ordinacije SOA Kapa, a sa njom smo otvorili teme dentalnog turizma, zapošljavanja mladih stručnjaka, potreba i zahtjeva pacijenata u XXI vijeku, odnosu estetike i funkcionalnosti… O svemu tome čitajte u intervjuu koji slijedi.
Doktorko Mihajlović-Kapa, recite nam odmah na početku da li Crnu Goru i Bar vidite kao centre dentalnog turizma? Koliki potencijal leži u tome?
Srbija, BiH i Hrvtaska imaju razvijen dentalni turizam, ali mi kaskamo za njima. Zašto je to tako i do kad će to biti ja ne znam, ali nadam se da će neko uskoro pokrenuti stvari sa mrtve tačke. To mora biti neko kome ćemo mi dati poverenje, kome će to da bude primarni posao – da dovodi pacijente i dobije procenat za to. Međutim, prije svega bi trebalo sami da se orgnizujemo.
To mora, osim toga, i sistemski da se radi – vi kad dovedete grupu ljudi, to ne može sve da radi jedan čovek, to mora da bude sistem koji će da funkcioiniše. To je turista kao svaki drugi i morate mu pružiti kompletnu uslugu – od transfera i smeštaja, preko izleta do stomatloške usluge. Turizam, dentalni turizam je nešto što bi bila jedna od najboljih stvari koja bi mogla da „zadesi“ Crnu Goru.
Mi imamo kadar, imamo ljude koji hoće da rade, ali svi oni će otići van zemlje – ovo su prilike koje ne bismo smeli da propustimo.
Kad već pominjete mlade stručnjake, kakvo je stanje u Crnoj Gori sa kadrovima?
Što se tiče naše struke previše je mladih ljudi nezaposleno. Ima, naravno, onih koji otvaraju ordinacije, ali sve to ide nekako presproro. Tim ljudima treba dati šansu, njih treba afirmisati.
Na koji način bi se to moglo ostvariti? Kako afirmisati mlade ljude, ako za njih nema mjesta na tržištu rada?
Treba otvoriti agenciju i povezati se sa ljudima koji to rade u regionu i Evropi i ispitati kako oni to rade, na koji način oni stvaraju mogućnosti za tu decu. Kada dobijete prave inpute onda je sve mnogo lakše. Sakupiti iskustva iz Norveške, Holandije i ostalih razvijenih zemalja bilo bi od neizmernog značaja i pomoći u tom smislu.
Da bi to moglo da se ostvari, prije svega mora biti i potražnje. Recite nam koliko je zdravstvena, odnosno dentalna kultura razvijena u Baru?
Danas ljudi mnogo više vode računa o dentalnom zdravlju nego ranije. I lekari, s obzirom da su sada sve prakse privatne, mnogo više vode računa da sačuvaju zube pacijentima. Nekada je bilo: „zakrivljen koren u donjoj vilici – ide napolje“, niko nije lečio te korenove pa ste imali mnogo mladih ljudi sa totalnim protezama. Danas su to rariteti. Tako da što se toga tiče mi smo uznapredovali. Međutim, danas druge stvari dolaze na red. XX vek je bio vek pameti, a XXI je vek estetike – maksima savremenog doba je „koliko ste lepi toliko vredite“.
Koliko su ljudi danas okrenuti estetskom, a koliko funkcionalnom kada je riječ o zubima?
U prvom redu je estetika. Pacijentima je danas bitnije ono što je vidljivo jer dobijaju samopouzdanje kada su zadvoljni svojim izgledom. Čak je i studija jednog profesora u XX vijeku pokazala da ljudi prijatne spoljašnjosti bolje prolaze na razgovorima za posao.
Vi se bavite ortopedijom vilica? Da li je i tu kod pacijenata estetika ispred funkcionalnosti?
Kako sam kazala, pacijenti se u vrlo malom procentu javljaju zbog problema sa funkcijom – pucketanje zgloba, škrgutanje zubima, problemi sa ušima i glavobolja – a to su sve stvari koje nastaju zbog nepravilnog zagriza. Pacijent oseća da nešto nije u redu, ali i kada mu kažete da je to nepravilni zagriz, ukoliko ima protrudiranu dvojku, ona će mu više smetati, prosto jer će u slučaju bola u zglobu popiti analgetik, a dvojka će ostati da se vidi i da mu „bode oči“.
Percepcija sopstvene ličnosti i izgleda je mnogo jača nego ranije i mnogo se ulaže u estetiku.
S obzirom da pričamo o estetici, zanima me kakva je starosna strukura Vaših pacijenata?
Verujte da više deca forsiraju dolaske kod stomatologa. Nije lako odvojiti pare za to, plate roditelja danas su, da kažemo, ograničene. Međutim, deci smeta izgled zuba.
Što se toga tiče raste nam jedna generacija vrlo lepih i sređenih ljudi.
Da li je i danas fiksni aparat stvar mode, nekada je bilo popularno nositi fiksnu protezu?
Ranije je to bio slučaj zbog nekog prestiža, jer su fiksni aparati bili izuzetno skupi u odnosu na mobilne aparate. Danas je to stvar komocije – vi sa mobilnim aparatom možete mnogo toga da postignete, ali mobilni aparat nije toliko komotan. Mobilni aparat sami stavljate i skidate i neko vas stalno opmominje da morate da ga nosite. Sa druge strane fiksni aparat kad vam se postavi on radi umesto vas – vi samo treba da održavate higijenu. Novim generacijama prija kada neko radi za njih. Ima jedna definicija modernog roditeljstva koja kaže „Mi ne gajimo decu nego kućne ljubimce“. Rasterećujemo decu svih obaveza i sve im činimo kako bi bili zadovoljni – oni onda nemaju potrebu za razvojem. Tek kada se sklonite iz zone komfora počinje razvoj.
Kazali ste mi da imate pacijente iz Zapadnre Evrope gdje, eto i to da pomenemo, gornji i donji fiksni aparat koštaju i do 10 hiljada eura. Interesuje me da li postoji saradnja sa ljekarima iz tih zemalja, odnosno da li oni rade kontrolne preglede koji su u vezi sa aparatom?
Na žalost, u tom smislu ne postoji saradnja. Pacijenti su vezani za matičnu kuću i zemlju u kojoj im je urađen aparat i moraju da dođu na kontrolni pregled. Međutim, to su uglavnom ljudi sa ovih prostora i oni iskoriste praznike ili godišnji odmor da dođu na kontrolu. Jedini troškovi koje imaju su postavljanje zadnjih lukova. Imali smo čak jednog pacijenta iz Amerike koji je ovde radio implante i pomerali smo mu zube da bi mogli da se urade implanti, tako da sve može – samo treba biti posvećen svom poslu.
