Intervju – Prof. sci. dr Aleksandar Todorović: Šta novo pruža cirkonija keramika

    Seriju intervjua na portalu Stomatologija.me nastavljamo zanimljivim i edukativnim razgovorom sa prof. sci. dr Aleksandrom Todorovićem, specijalistom stomatološke protetike i redovnim profesorom na Klinici za stomatlošku protetiku i implantologiju Stomatološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Sa profesorom Todorovićem smo razgovarali o cirkonija keramici i njenoj upotrebi odnosno indikacijama, kao i prednostima i manama ovog materijala. U intervjuu saznajte sve o karakteristikama ovog materijala, njegovoj obradi, cementiranju i odnosu funkcionalnosti i estetike.

    prof-dr-aleksandar-todorovicProfesore Todorović, recite nam za početak nešto o medicinskoj keramici i od kada se ona koristi u stomatologiji?

    Keramika kao materijal je bila vrhunski prozivod još od njenog otkrića i početka njenog korišćenja, a cirkonijum-keramika predstavlja high-tech keramike današnjice – koristi se i u industriji i zapravo je svuda oko nas. U medicini je prvo krenula u izradi instrumenata, sve dok neko nije pomislio da bi osim cirkonijum noža mogao napraviti i krunicu od tog istog materijala.

    U svakom slučaju stomatologija je na red došla nakon opšte medicine. Ja sam se sa cirkonijum keramikom sreo davno. Prvo predavanje koje sam održao na ovu temu bilo je 2006. godine, a već naredne godine usledilo je još jedno predavanje ovoga puta nakon oduševljenja odgovorom gingive na krunice od cirkonijuma.

    Zašto se, cirkonija uopšte pojavila u stomatologiji, kako je do toga došlo? Šta je struka dobila ulaskom cirkonijum keramike?

    Tu su fundamentalne dve stvari:

    1. Bio je potreban materijal koji može pokriti bilo koju podlogu, podlogu bilo koje šare i dati vrhunsko estetsko rešenje;
    2. Trebao nam je materijal koji je mogao da napravi četvročlani ili veći most.

    Cirkonija je bio prvi keramički materijal koji je mogao da odgvori ovim zahtevima. Normalno, keramika cirkonija se nalazi u grupi materijala gusto sinterovane keramike i ti materijali su od 900MPa i idu na više.

    Kada je reč o prednostima, pre svega dobili smo biokompatibilnost na verovatno najvećem nivou u stomatologiji. Praćena je hemijskom postojanošću materijala, a ono što je za sve nas fascinantno je stabilnost gingive u kontaktu sa ovim materijalom. (Normalno, estetika zavisi od toga kako je naš saradnik uradio nadoknadu.). Tu je i veoma široko polje primene, praktično su nam otvorena vrata koja su do sada bila zatvorena za kemramiku. Sve to je bilo moguće jer su mehaničke osobine materijala do tada bile neuporedive sa ostalom keramikom.

    Da li cirkonija keramika ima i nekih nedostataka?

    Ako pogledamo spisak gde se sve cirkonija koristi ne postoji oblast stomatlgoije u kojoj nema neke stvari u kojoj ona nije zastupljena. Još 2002. godine pravili smo full-mouth, izrađivali u CAD/CAM, izrađivali smo mostove i sve ono što smo ranije mogli samo sa metalom – ali to je još bio period oduševljenja. E, onda se bumernag vratio i počeli su da se javljaju problemi – manje ili više očekivani. Prvo su se je javljali lomovi jezgra, lomovi fasetne keramike i sledeće predavanje koje sam održao na tu temu bilo je 2008. godine – “Pomodarstvo ili budućnost”. 2009. godine uopšte nisam predavao o tome jer je to za mene bilo nešto čiji se rezultati moraju čekati. Zašto? Šta mi to nismo znali, ili nismo obraćali pažnju na samom početku korišćenja cirkonija keramike? Ono najvažnije je da ovo tehnološki i tehnički jako osetljiv materijal, a u to vreme bilo je dosta falš blokova. S obzirom da nam je trebao homogeni blok, mi smo nakon sinterovanja dobijali proizvod koji nije bio podoban za izradu mostova jer su imali loše ležanje, klackali su se i sve vreme smo tražili krivca dok su zapravo proizvođači blokova pravili probleme i prouzrokovali ovakvo stanje.

    Osim toga, tu su bile i loše navike koje smo preneli iz metal keramike, odnsono nepoznavanje obrade i pokušaji da se nešto dodatno doradi na cirkoniji.

    Koji su to najčešći problemi koji prate izradu i postavljanje nadoknada od crirkonija keramike?

    Tehnika slojevitog modelovanja odnosno fasetiranja bila je jedina koja je do tada postojala i ona je dala zaista vrhunske estetske rezultate. Ali, ako pogledamo studije koje govore o keramici do 2010. godine, možemo videti da je veliki i raznolik procenat neuspeha. Na primer, kod mostova naša greška kao stomatologa je bila pogrešno indikovanje čak i kod male vertikalne dimenzije što je ostavljalo mogućnost malog konektora i dolazilo je do lomova.

    Čiping, odnosno pucanje fasetne keramike najčešće je bila vezana za cirkoniju, a greška je bila u obliku jezgra, što se nažalost saznalo kasnije. Ovo je u tom periodu nanelo najveću grešku cirkonijum keramici, jer smo pogrešno zaključili da mi sa ovim materijalom možemo sve.

    Druga stvar je bila delamincacija. To je odvajanje kompletne fasete od cirkona ili metala. U svakom slučaju povezivanje za crikoniju može biti samo na bazi pritiska pa je delaminacija bila jedna od pojava.

    Sledeći problem je bio problem starenja. On je najviše prisutran kod cirkona koji je loše obrađivan. Kada se ispoštuje kopmletna procedura to se nije moglo desiti, ali ako usled nekog našeg rada dozvolimo ulazak kiseonika ili vode u tu gustu sinterovanu masu to dovodi do nisko-temperaturne degradacije cirkona. To znači da završna obrada mora da bude isključivo po pravilima struke. Dakle, uticaj obrade na otpornost je od fundamentalnog značaja.

    prof-dr-aleksandar-todorovic-nobelŠta se od tada promijenilo, kako se došlo do današnjeg nivoa razvoja?

    Kada su uočene negativne strane fasetiranja, došli smo do full-cirkonije – dakle, pune anatomske forme zuba, visoke otpornosti jer nema fasetne keramike, izostali su problemi sa vezom dva različita materijala, bazira se na optičkim fenomenima (kemeleon efekta), ali je i nešto niže estetske vrednosti. Ono što danas struka govori kada je reč o oslobađanju od čipinga fasetne keramike je u tome da fasetne keramike nema. Izradom monolitnih nadoknada danas se trudimo da puni oblik bude dobijen iz gradivnog materijala.

    Vrata full cirkoniji otvorila je cut back metoda. Zašto se to ranije nije koristilo? Iz prostog razloga što je cirkonija pre bila izrazito bele boje i bila je sve samo ne estetski. Estetska cirkonija keramika je nastala promenom načina izrade blokova, koji je drugačiji iako je materijal isti što je dovelo do neznatne promene u mehaničkim osobinama, dok se povećanjem gustine dobila promena optičkih osobina.

    Kakav je odnos cirkonija keramike sa ostalim zubima? Koliko taj materijal ima sličnosti sa materijalom od koga su napravljeni zubi?

    Odnos nadoknade prema antagonistima zavisi pre svega od vrste materijala, njegove mikorstrukture i hrapavosti površine kao, naravno, i od njegovih mehaničkih osobina odnosno čvrstoće. Ako bismo upoređivali litijum disilikat i prirodni zub videli bi smo da su oni sličnih osobina, odnosno Mpa su im slični. Nažalost, cirkonija keramika je dvostruko tvrđa, pa očekujemo nepovoljan odnos prema antagonistima. Međutim, na naše veliko iznenađenje, ako posmatramo gleđ i njegovu abraziju oko 200 mikrona na godišenjem nivou, polirana cirkonija kermaika je vrlo slična gleđi. U naučnim izveštajima mogu se pronaći podaci da cirkonija keramika ima istu abrazivnost kao i gleđ, uz manju hrapavost u odnosu na fasetnu keramiku. Dakle, iako ima dosta toga što zavisi od nas stomatologa, naš saradnik treba da napravi ispoliranu okluzalnu površinu koja će biti u kontaktu sa antagonistima.

    Šta je onda promijenjeno u odnosu na ranije sa obradom keramike? Kako stoje stvari sa cementiranjem?

    Zapravo, nije promenjeno ništa. Ono što smo ranije radili, to radimo i danas. Međutim, šta mi ne želimo, gde mi zatvaramo oči? Govorim o tome da koničnost treba da bude više od četiri stepena, traži se od pet pa čak do 15 stepeni. Ali to sve moramo povezati sa cementiranjem, jer naša preparacija apsolutno diktira način cementiranja. Ako je subgingivalna demarkacija, adhezivno cementiranje je slabije ili nije moguće. Tada idemo na konvencionalno cementrianje. A, ako ćemo da radimo konvencionalno cementiranje, onda ne smemo prekoračiti konvencionalne principe preparacije od četri stepena. Ono što je nama verovatno najveća vrednost cirkonija keramike današnjice je upravo količina uklonjene supstance koja treba da se uradi.

    Kakva je prozirnost ovog materijala, koliko cirkonija keramika daje ili uzima na tom nivou?

    U zavisnosti od transparencije koju želimo da dobijemo, mi biramo i različite blokove na šta moramo ukazati i našem saradniku. To zavisi od toga koju površinu želimo da pokrijemo. Ukoliko želimo da prekrijemo prirodnu boju zuba, najbolje rezultate ćemo dobiti sa najtransparentnijim blokovima. Ukoliko prekrivamo metal ili menjamo boju onda koristmo najmanje transparentan blok. Osim toga, cirkonija keramika ima specifičan način obrade, koji ide korak po korak. Nakon bojenja ide glačanje, predpoliranje, pa poliranje – taj redosled se ne sme menjati i procedura se mora ispoštovati.

    Da li cirkonija keramika daje prednost funkcinalnosti, ili estetici?

    Mi tražimo funkcionalnost i estetiku uz minumalnu invazivnost. Funkcionalnost sa cirkonija keramikom svakako imamo. Kada govorimo o estetici monolitne cirkonije, ona zavisi od naših znanja i veština. A, da li je ona vrhunac estetike – nije. Ona može biti veoma lepa ako su boje čiste – ipak mi moramo znati šta je moguće, šta nije moguće. Full cirkon, ili čisti cirkon je indikovan za zube u bočnoj regiji gde su kontakti najjači, a estetski momenat manje bitan. U frontalnoj regiji cut-back tehnika je neophodna da bi se napravio dobar estetski rezultat.

    , , ,

    Kontakt forma

     

    Verifikacija

    Comments are closed.