Intervju – Prof. dr Jovan Vojinović: Građani kod nas još uvek nisu naučeni da plombe nisu zdravlje

    Dr Jovan Vojinović je redovni profesor Dečje i preventivne stomatologije u Banja Luci. Diplomirao je na stmatološkom fakultetu u Beogradu, kao prvi student u istoriji fakulteta sa srednjom  ocenom 10. Radio je kao docent na Stomatološkom fakultetu u Novom Sadu. Od 1990 god je osnivač je i suvlasnik prve privatne ordinacije za dečju stomatologiju u Srbiji u Beogradu. Autor je 15 knjiga iz oblasti dečje i preventivne stomatologije i brojnih radova štampanih u zemlji i inostranstvu. Bio je pozvani predavač na brojnim skupovima u Japanu, Kini, Rusiji, Mađarskoj, Poljskoj. Učestvovao je kao ekspert Svetske zdravstvene organizacije za preventivnu stomatologiju. Vodi i Facebook stranicu Decja STOMATOLOGIJA-Prof dr Jovan Vojinovic koju prati više od 30 hiljada ljudi.

    U intervjuu i iscprnoj analizi prof. dr Jovana Vojinovića za naš portal moći ćete da nađete sve što vas zanima o zadravlju zuba, prevenciji i liječenju.

    Koji su najčešći problemi danas kod djece? Da li je to karijes ili ortodontski problemi?

    Zubni kvar ili karijes je svakako najčešće oboljenje kod čoveka. Prema podatcima Svetske zdravstvene organizacije skoro 100 odsto odraslih osoba ima najmanje jedan oboleo zub, bez obzira da li je nelečen, sa plombom ili izvađen zbog  komplikacija.  U razvijenim zemljama Evrope i SAD-a i i do 80 odsto dece nema ni jedan oboleo zub (niti plombu),  a oboleli su pre svega oni iz socijalno i obrazovno nižih staleža.

    U drugim sredinama, gde bi i mi spadali (misim na kompletan region) manje od 20 odsto dece ima sve zdrave stalne zube. Problem je i broj obolelih zuba po detetu koji se u razvijnim zemljama kreće manje od dva (za uzrast od dvanaest godina), a kod većeg dela čovečanstva više od tri, pa čak u pojedinim sredinama i više od pet do šest.

    Kod mlečnih zuba stanje čak i mnogo gore. Zabrinjavajuće je da se zubni kvar javlja i kod vrlo male dece.

    Oboljenja zuba i njihove komplikacije otežavaju normalnu ishranu, ugrožavaju razvoj organizma, uzrokuju bol, odsustvo sa posla i iz škole i mogu čak i da ugroze život usled nelečenih akutnih infekcija. Narušena estetika i posledični uticaj na socijalizaciju su u čitavom lancu i najmanji problem.

    Zbog svoje rasprostranjenosti i zbog mogućih ozbiljnih komplikacija, oboljenja zuba, posebno zubni karijes  spada u četiri najskuplje bolesti uopšte. U razvijenim zemljama na njihovo lečenje odlazi više od 10 odsto0 zdravstvenog budžeta bilo da ga izdvaja država ili plaćaju pojedinci.

    Od drugih oboljenja zuba kod dece, česta pojava su zapaljenja desni i nepravilnosti u položaju i postavi zuba i odnosa između vilica, koji se označavaju kao ortodontske anomalije. Zapaljenja desni, predstavljaju osnovu za razvoj najvažnijeg uzroka gubitka zuba kod odraslih – parodontalnih oboljenja. Smatra se i da svako treće dete ima neku ortodontsku anomaliju i sve veći broj zahteva lečenje.

    Stanje zdravlja zuba u regionu kod dvanaestogodišnjaka u poređenju sa evropom i svetom. Tabela prikazuje prosečan broj stalnih zuba sa karijesom, plombama ili su izvađeni i to 80-te godine dvadesetog veka i u danjašnje vreme.

    Šta najčešće izaziva te probleme i koji su način njihove sanacije?

    Sva tri glavna problema zuba kod dece, karijes, oboljenja desni i ortodontske nepravilnosti su međusobno tesno povezane, a prva dva imaju jedan zajednički uzrok – NEPRAVILNU ISHRANU.

    Zubnog kvara, pa velikim delom ni oboljenja desni, ne bi bilo, da se u ishrani ne nalaze tzv. slobodni šećeri. To su monosaharidi (glukoza, fruktoza, galaktoza) i disaharidi (saharoza, maltoza, fuktoza, laktoza) koji se dodaju hrani od proizvođača, ili tokom kuvanja i konzumiranja, kao i šećeri prirodno prisutni u medu, sirupima, voćnim sokovima ili koncentratima. Šećeri koji se u prirodi nalaze u ćelijama žitarica, voća  i povrća ne predstavljaju veću opasnost jer se postepeno oslobađaju tokom varenja i nalaze se u kombinaciji sa biljnim vlaknima i nizom ativnih materija (polifenoli) koji sprečavaju štetne efekte.

    Inače, sve telesne šupljine, koje komuniciraju sa spoljašnjom sredinom (digestivni i urogenitalni trakt, gornji respiratorni putevi) na površini sluznice sadrže sluzni prekrivač sa bakterijama koji se naziva biofilm. Te bakterije žive u sadejstvu sa domaćinom, imaju niz zaštitnih i aktivnih funkcija i onemogućavaju preterano naseljavanje i umnožavanje štetnih mikrooganizama.

    Slobodni šećeri u biofilmu na sluznici usne duplje i na zubima, podstiču naseljavanje, umnožavanja i zadržavanje štetnih (kariogenih) bakterija. One ih perađuju radi stvaranja sopstvene energije. Kao nus product nagomilavaju se kiseline, a nizak pH podstiče izvlačenje minerala iz zubne gleđi. Istovremeno, one poseduju enzime koji od slobodnih šećera stvaraju  lepljive polisaharide (glukani), čime se obezbeđuju čvršće vezivanje biofilma za površinu zuba.

    Kisela sredina smeta korisnim bakterijama, ali kariogene imaju sposbnost opstanka u njoj. Time se u potpunosti menja struktura i funkiconisanje biofilma koji se na zubima naziva i zubni plak; potiskuju se sve više korisne bakterije, pljuvačka teže dospeva do površine gleđi da bi izvršila neutralizaciju kiselosti, pa je i njeno topljenje izraženije.

    Više i češće prisustvo šećera, ekološki uzrokuje izraženije promene u sastavu zubnog plaka i on postaje sve agresivniji, gleđ se više topi, nema vremena da se oporavi i na kraju puca, što je nepovratni stadijum razvoja karijoznog procesa, kada je jedino rešenje zatvaranje defekta sa ispunom. Ako se to ne učini, defekt se širi i sa njime infekcija, bakterije prodiru kroz tvrda tkiva, pa zatim u njen centralni deo (zubna pulpa) i preko nje u viličnu kost i ceo organizam.

    U zubnom plaku nastalom pod dejstvom šećera, ako se ne uklanja, dalje se stvaraju  uslovi za pojavu novih, anaerobnih,  bakterijskih vrsta,  koje deluju na meka tkiva oko zuba(desni) izazivajući zapaljenja i niz iumoloških reakcija pod nazivom parodontalne bolesti.

    Do sredine 19. Veka slobodni šećeri su bili značajno slabije zastupljeni u ishrani. Hrana je bila čvršća, i zahtevala je više žvakanja. Žvakanje i čvrsta hrana podstiču lučenje pljuvačke sa brojnim odbrambenim i reparatornim mehanizmima. Kariogene bakterije nisu uspevale da dominiraju u takvom biofilnu, a sam proces žvakanja i abrzivnost hrane su  mehanički mnogo bolje uklanjali zubni plak i sprečavali  njegovo nagomilavanje i sazrevanje.

    Broj dece bez obolelih zuba u pojedinim uzrastima u poređenju sa EU, kao i opšta slika oralnog zdravlja u regionu.

    Kako šećer postaje dostupan široj populaciji i  karijes dobija pandemijske karakteristike sa neprekidnim porastom sve do sredine 20. veka. Dodatni izvor slobodnih šećera sve više postaje i rafinirano brašno koje se industrijski masovno kombinovanje sa saharozom (keksi, grickalice, slatka peciva). Prerađeni skrob se mnogo lakše i brže razlaže u ustima na slobodne šećere.

    Kako karijes postaje sve raširenija pojava shvata se značaj čišćenja zuba. Tvorevine slične četkicama za zube su bile poznate još u drevnoj Kini, arapi su koristili specijalna drvca. Krajem 19. veka uvode se i zubni praškovi pa i paste. Ipak samo mehaničko uklanjanje biofilma nije moglo da spreči širenje oboljenja. Tek sa otkrićem zaštitne uloge fluorida, a pogotovu sa njihovim masovnim uvođenjem u zubne paste (sredina 70-tih godina prošloga veka) počinje značajno smanjenje zastupljenosti karijesa. Sa visokihi  šest do  osam, pa i više obolelih zuba po detetu uzrasta 12 godina koliko je bilo pojedinim razvijenim zemljama, danas je to u većini oko jedan.

    Dakle,  kod osoba koja koja često konzumira hranu i napitke bogate sa slobodnim šećerima, a ne preduzimaju mere pojačane oralne higijene, u ustima dominiraju kariogene bakterije. Te bakterije se u prvim godinama života prenose sa roditelja (pre svega majke) u usta deteta u periodu nicanja prvih zubića. Ako i dete često unosi hranu bogatu sa šećerima, one će se zadržati i formiratu i agresivni zubni plak.

    Istovremeno potrošnja šećera se u svetu još više povećavala (u poslednjih nekoliko decenija je više nego udvostručena), a pogotovu slatkih i gaziranih napitaka. Poseban problem nastaje u dodavanju slobodnih šećera (tzv. skriveni šećeri) čak i na neočekivanim mestima (npr sosevi, kečap, supe i sl.) jer je otkriveno da njihovo unošenje stvara vid zavisnosti, koja navodi potrošače da traže upravo takve namirnice.

    Šećeri danas vše nisu problem samo oboljenja zuba. Nauka je nedvosmisleno dokazala i objavila (i pored velikog protivljenja moćnih lobija) da je visoki unos slobodnih šećera  u osnovi najznačajnijih oboljenja savremenog čoveka: gojaznost, dijabetes, hipertenzija i ostala kardiovaskularna oboljenja, oboljenja zglobova pa i nekih malignih oboljenja (pre svega dojke i kolona). Svetska zdravstvena organizacija snažno preporučuje da se pod hitno unos slobodnih šećera smanji na manje od 10 odsto ukupnog energetskog unosa dnevno.

    Kada je reč o karijesu, najvažniji momenat je učestalost unošenja slobodnih šećera (više od dva puta dnevno), pogotovo između obroka i u oblicima koji ih duže zadržavaju na ili između zuba.

    Na brzinu napredovanja karijesa uticaj ima i kvalitet zubne gleđi, ali ne toliko vezana za genetiku koliko na uslove u kojima su se razvijali zubi. Različiti faktori dovode do manje otporne zubne gleđi kako u trudnoći tako i u prvim mesecima i godinama života. Ti faktori su nedostatak vitamina, posebno D i A, pušenje majke i u okruženju, različita oboljenja, poremećaji na porođaju, uzimanje lekova, stres i dr.

    Krug se zatvara ozbiljnim naučnim dokazima povezanosti bakterija izazivača infekcije zuba i kosti sa takođe ozbiljnim opštim oboljenjima.

    Kod ortodontskih nepravilnosti dominiraju zgusnuti zubi (teskobe), zbog nedostatka prostora u vilicama. Smatra se da smanjenje žvakanja savremene, procesuirane hrane, isključivanje svežeg voća i povrća, može da utiče na razvoj vilica. Nelečeni karijes mlečnih zuba, koji je u sve većem porastu, dovodi do njihovog preranog gubitka i gubitka prostora za smeštaj stalnih zuba.

    Nova naučna saznanja su poslednjih decenija u potpunosti promenila pristup u  borbe za zdravlje zuba.

    Ono što je nekada bio simbol stomatologije i zdravih zuba, odlazak kod stomatologa radi pronalaženja „rupica“ i njihovog plombiranja, zamenjeno je konceptom MINIMALNO INTERVENTNE STOMATOLOGIJE

    Plombiran zub nije zdrav zub! Isto tako plombiraranjem zuba se ne zaustavlja gore opisano dejstvo kariogenog biofilma, jer oboljevaju novi zubi i druge površine istog

    Suština je u kontroli faktora rizika i pre pojave bilo kakvih znakova oboljenja. Za to postoje prilično sigurni testovi. Zatim sledi dijagnoza početnih promena (topljenja) na zubima koje je moguće u potpunosti oporaviti (postupci remineralizacije). Otkrivanje defekata u samom začetku, omogućava maksimalno očuvanje  tkiva.

    Savremena stomatologija će se sve više baviti  prevencijom i lečenjem, a manje hirurgijom (plombiranjem) i nadoknađivanjem.

    Kako preventivno djelovati da ne bi došlo do stvaranja karijesa i ostalih problema?

    Na osnovu ličnog rizika se, prema principima minimalno interventne stomatologije, određuje i nivo preventivnih mera za svakog pojedinca ponaosob, i učestalost kontrola.

    Idealno bi bilo u potpunosti izbaciti slobodne šećere iz ishrane i vratiti se na namirnice od pre nekoliko vekova ili čak pećinskog čoveka, što je praktično nemoguće, ali je moguće smanjiti  učestalost i količinu njihovog unošenja na prihvatljivi minimum (jedan do dva puta dnevno), i to uz glavne obroke.

    Pošto su slobodni šećeri veliki opšte-zdravstveni problem, se zajedničkom (integrisanom) borbom kompletnog zdravstvenog sektora lakše se može ostvariti njihova kontrola. Pošto su videle da je vrag odneo šalu, ozbiljne države pokušavaju sada najraznovrsnijim merama (poreska politika i sl.) da utiču na smanjenje potrošnje, posebno agresivnih izvora šećera(gazirani napitci i sl.).

    Po zube bi bilo korisno da dnevna potrošnja bude i manji od  preporuke za opšte zdravlje od 10 odsto od energetskog unosa, čak i manje od pet odsto. Za decu do šest godina to bi iznosilo oko 19 g, za stariju 24g, a odrasle do 37g. Koliko je to teško postići može se videti samo iz sadržaja slobodnih šećera u 100 g pojedinih namirnica: konzerva cola pića (35-40 g), plazma keks (19 g), smoki (1 g), kečap (22,7 g), bebi kašice (5g), hamburger (5-22g), mlečna čokolada (5g).

    Pored redukcije unosa namirnica koje sadrže slobodne šećere, neophodno je povećati učestalost unosa tzv. zaštitne hrane i to posebno između obroka(užine). Ona  kontroliše ravnotežu u biofilmu i podstiče oporavak (remineralizaciju zubne gleđi). Tu spadaju mlečni proizvodi, sveže voće i povrće (zahteva žvakanje), orašasti plodovi, kikiriki, kakao bez šećera, zeleni i crni čaj i dr.

    Početni znaki ranog karijesa kod beba i male dece. Potrebno je odmah reagovati jer se može postići potpuni oporava zubnih tkiva.

    Oralna higijena svakako za sada ostaje glavni način borbe sa karijesom i oboljenjima desni. Ona mora da bude redovna, pravilna, i detaljna. Ipak bez sredstava koja potpomažu oporavak i jačanja zubne gleđi, pranje zuba nije dovoljno. Najprovereniji i većem delu čovečanstva najpristupačniji su fluoride, pre svega u zubnim pastama. Ali oni moraju da budu prisutni u dovoljnim količinama (minimum 1000 ppm) i da se dovoljno dugo nalaze u kontaktu sa zubima. Zato kratkotrajno pranje zuba i ispiranje usta odmah posle, ne pruža preventivnu zaštitu.  Sadržaj fluoride u dečjim zubnim pastama nije dovoljan, pa se danas preporučuje da se od najranijih uzrasta koriste veće koncentracije, ali sa manjim količinama paste na četkici (do dve godine u vidu tračice, do pete u vidu zrna graška) zbog gutanja. Za sada postoje dokazi da bi slične zaštitne efekte kao fluoridi  u zubnim pastama mogli da pružaju i ksiltol i nanoapatiti u određenim koncentracijama.

    Poseban problem je oralna higijena u međuzubnim prostorima, jer obična četkica i zubna pasta tu nisu efikasni, zbog čega je kod dece bočni karijes veoma čest. U kasnijim uzrastima upravo u ovim prostorima započinje i stvaranje parodontalnih oštećenja. Siguran znak lošeg stanja u međuzubnim prostorima je pojava krvavljenja iz desni. Najefikasniji način njihovog čišćenja je  sa interdentalnom ili proksimalnom četkicom, sa kojom je moguće i nanositi zubnu pastu. Zubni konac je manje efikasan, može da ošteti desni pri nepravilnoj upotrebi, ali na nekim mestima je nezamenjiv.

    Isto tako zubi najslabijeg kvaliteta uz dodatnu zaštitu mogu da prođu bez plombi. Kod karijes-rizične dece, a pogotovu ako već postoji znaci oboljenja, obično pranje zuba nije dovoljno da zaustavi proces. Tu su neophodne i dodatne zaštitne mere koje prepisuje stomatolog, zbog čega je i redovna kontrola rizika jako važna.

    Kakvo je, iz vašeg iskustva, stanje u regionu kada je riječ o oralnoj higijeni i preventivi?

    Zdravlje zuba u regionu, izuzimajući možda Sloveniju, je u svim uzrastima veoma nezadovoljavajuće i lošije od razvijenih evropskih zemalja. Značajno je manji broj dece bez obolelih i plombiranih zuba, a prosečan broj stalnih zuba sa karijesom se kreće tri do pet. Stanje mlečnih zuba je još nepovoljnije, najveći broj je nelečen i postoji tendencija pogoršanja. Sa uzrastom broj obolelih zuba se povećava, mnogi moraju da se vade zbog komplikacija, da bi kod odraslih osoba broj krezubih i bezubih bio zabrinjavajući. Poražavajući su podaci iz više država,  da skoro 100 odsto trudnica ima zubni kvar i prosečno više od 10 obolelih zuba. A to su buduće majke koje prenose svoje navike, ali i kariogene bakterije i direktno utiču na rano razvijanje rizika kod dece.

    Sve to nije čudno, pošto je  tradicionalno veoma često unošenje kariogene hrane, sa čime se počinje još od najranijih uzrasta i veoma se malo radi na tome da se takav trend zaustavi. Brza hrana, peciva, grickalice i slatki gazirani i negazirani napitci dominiraju u ishrani. Tome delom doprinosi i ekonomska situacija, ali pre svega nekontrolisani marketing, i odsustvo organizovanog i kontrolisanog sistema zdravstvenog vaspitanja kako kroz obrazovni, tako i zdravstveni sistem.

    Pristup oralnoj higijeni je takođe nepovoljan. Prema zvaničnim anketama, u većini država regiona  i do 50 odsto odraslih ispitanika izjavljuje da ne pere zube redovno, a veoma je problematičan i kvalitet i dužina toga pranja. Čišćenje međuzubnih prostora je više izuzetak nego neko pravilo.

    Nivo znanja o oralnom zravlju je takođe veoma nizak, a preventivne mere se sprovode neorganizovano i uglavnom bez kontrole i praćenja rezultata.

    Koliko je zapravo svijest o važnosti preventivnog djelovanja razvijena kod nas? Kako raširiti svijest o važnosti oralne higijene i redovnih posjeta stomatolozima?

    Svako može da ima zdrave zube i to je najjeftinije rešenje!!!

    Ali primena dokazanih preventivnih mera zahteva  lično angažovanje  pojedinca.  Pored znanja šta treba raditi za svoje zdravlje, neophodna je i motivacija da se to i sprovodi. I tu nastaju problemi, jer se radi o promeni ustaljenih navika.

    Pojedinac teško može sam, jer je pod surovim pritiskom savremenog načina života, ekonomskog stanja, marketinga raznoraznih lobija, nezdrave ishrane i  tradicije. Proces u kome se kod pojedinca stvara odgovornost za sopstveno zdravlje tesno povezujući i menjajući uticaje društvenog i prirodnog okruženja u cilju poboljšanja zdravstvenog stanja u zajednici se označava kao PROMOCIJA ZDRVLJA.

    Država ima osnovni zadatak i najveći interes u organizovanju promocije zdravlja, a time i u promene svesti građana, jer bolest je za nju i  finansijsko opterećenje i izvor nezadovoljstva biračkog tela. Zato se nepoštovanje ponuđenih preventivnih programa, posebno za trudnice i decu, u pojedinim zemljama i kažnjava. U drugim je najveća kazna sama cena usluga lečenja koje trebaju da plate.

    Građani kod nas još uvek nisu naučeni da plombe nisu zdravlje i da se sa njima ne rešava problem karijesa! Isto tako ne postoji svest o neophodnosti zdravih zuba, dok u razvijenim zemljama  imati karijes, a pogotovu nelečeni, je socijalno neprihvatljivo.

    Velika je povika na ukidanje besplatne zubne nege (čitaj plombiranje zuba) za odrasle, i time i mediji, pa i sami stomatolozi tumače veliki broj obolelih zuba i bezubih građana. A činjenica je da u vreme SFRJ, kada je sve bilo besplatno, pa čak i proteze i fiksna protetika, po zdravlju zuba smo opet bili na poslednjem mestu u Evropi kao i sada. Nigde ne postoji besplatna stomatologija, jer lečenje karijesa ne mogu da pokriju ni najbogatije države. Ono što su razvijene zemlje postigle to je organizovana prevencija, koja je značajno smanjila rasprostranjenost bolesti, pa plombe na primer kod dece praktično nisu ni potrebne. Zanimljivo je da je u  gotovo svim zemljama regiona na papiru postavljen savremeni sistem promocije i  prevencije oralnog zdravlja, ali se on veoma slabo sprovodi.

    Sve više se teži kompletnoj privatizaciji stomatološke službe, u nekim državama regiona (Crna Gora) je to urađeno i za decu. Ali struka niti je pripremljena niti motivisana za prevenciju. Zdravlje ne može da bude profitna kategorija. Stomatolog je tu  nemoćan, pogotovo u sistemu, koji ga u borbi za opstanak, baca na surovo, neorganizovano tržište, gde norme nameću zdravstveno neobrazovani pacijenti (mada tu ni sama struka nije daleko poodmakla). Zbog toga na ovim prostorima nisu ni zaživeli savremeni principi minimalno interventne stomatologije. Zubi su sve bolesniji, ali su u izuzetnoj ekspanziji komercijalne grane poput implantologija i estetske stomatologije.

    Stav struke i pogotovu države bi se slikovito mogao opisati kao kada bi se protiv velikog broja saobraćajnih nesreća i loših puteva borili povećanom proizvodnjom mrtvačkih kovčega.

    Pacijenta treba naučiti da je preventivna zaštita za njih najjeftinije rešenje, pa će to i tražiti od stomatologa i menjati njihovu orjentaciju.

    Recite nam nešto više o važnosti održavanja mliječnih zuba. Ovo napominjem zbog raširenog mišljenja da su mliječnmi zubi nevažni jer se mijenjaju.

    Da nisu potrebni, priroda ne bi ni stvarala mlečne zube. Oni su neophodni za pravilnu ishranu, a samim tim i rast i razvoj organizma, ali imaju važan uticaj i na razvoj vilica i lica, stalnih zuba, govora, a ne treba zanemarivati značaj i estetske komponente na psihički razvoj i socijalizaciju deteta u savremenom društvu. Oboleli mlečni zubi mogu ozbiljno da ugrožavaju opšte zdravlje, a komplikacije po nekada da budu i opasne po život.

    Zdravlje mlčenih zuba se stvara još u trudnoći. Poremećaji, lekovi, nedostatak vitamina, pušenje majke, stres, problematični porođaj, oboljenja u prvim mesecima života mogu uticati na razvoj manje otporne gleđi i lakši razvoj ranog zubnog kvara.

    Oboleli zubi i loša higijena kod majke, pa i ostalih članova porodice utiču na rani prenos velIke količine kariogenih bakterija u usta deteta,  pogotovu u periodu nicanja zuba.

    Ipak, osnovni uzrok oboljevanja su opet slobodni šećeri koji se sve više konzumiraju i u najranijem uzrastu. Oni se nalaze u kašicama, keksima, fabričkim sokićima, slatkišima zaslađivanju  svega i svačega. Noću se kod male dece pljuvačka slabije izlučuje, pa je noćni unos hrane sa šećerima, pogotovu preko bočice, veoma rizičan za razvoj ranog karijesa. Čaki i često i noćno dojenje, kombinovano sa ostatcima karioge hrane, osetljivijom zubnom gleđi i odsustvom pranja zuba može da završi sa oboljevanjem.

    Opšte je  prihvaćeni  stav struke da se prvi stomatološki pregled obavlja, odmah po nicanju prvih mlečnih zubića, a najkasnije do kraja prve godine. Prvi pregled treba da se posveti ozbiljnom registrovanju rizika, na osnovu čega se određuje i nivo preventivnih mera i učestalost narednih kontrola. Pranje zuba je obavezno započeti odmah posle nicanja zubića.

    Većina fondova zdravstvenih osiguranja u regionu podržava takav pristup, ali se u praksi uglavnom organizovano ne sprovodi, često stomatolozi vraćaju roditelje sa tvrdnjama da ne treba da dolaze pre dve do tri godine, ili se sve svodi na kratku inspekciju zuba i traženje početnih promena. Ispitivanja su pokazala da više od 60 odsto roditelja započinje pranje zuba tek posle druge godine i da je to uglavnom neredovno, nepravilno i bez odgovarjućih pasta.

    Posledica su 35 odsto dece do druge godine već je obolelo od karijesa ranog detinjstva. Roditelji nisu upoznati sa očiglednim znacima oboljenja, poput belih ili žutih mrlja na zubima, pa ne reaguju na vreme. Nažalost i veliki broj stomatologa zanemaruje stanje, čak i ubeđuje roditelje da se tu ništa ne radi i umesto jednostavnog prekida procesa, dolazi do progresivnog razaranja zuba i nihove infekcije. Sledeća, česta greška, je zadržavanje takvih zubića, tobože zbog čuvanja prostora za stalne zube, umesto vađenja daju se antibiotici vrše neprekidne drenaže, što ugrožava zdrvlje deteta kao i klice stalnih zuba ispod njih. Rano vađenje inficiranog mlečnog zuba, pogotovu u bočnoj regiji zaista dovodi do gubitka prostora, ali ako se ne mogu plombirati ili izlečiti moraju se izvaditi, bez obzira na uzrast, a prostor će se čuvati na druge načine.

    Oboleli mlečni zubi su ozbiljan rizik za rani razvoj karijes na stalnim zubima.

    Velika je greška započinjati sa organizovanom prevencijom tek kod školske dece, jer su prve godine života ključne za stvaranje zdravih navika i moguć je veći uticaj na roditelje. Zemlje koje su na takav način krenule pre više decenija, sveli su karijes kod dece na veoma prihvatljivi minimum.

    Koji bi, na kraju, bio Vaš savjet za djecu, a posebno njihove roditelje?

    U trudnoći i posle porođaja majke treba da sprovode redovno i pravilno oralnu higijenu svih delova zuba, da koriste odgovarajuće zubne paste i da redovno posećuju stomatologa ne samo radi popravke već i praćenja stanja desni. Krvavljenje iz desni znak je nepravilnog i nedovoljnog čišćenja. Potrebno je i da izbegavaju  preterani unos slatkog kako zbog svojih zuba, ali i zbog bebe. Na taj način će sprečiti rani prenos velikih količina kariogenih bakterija u bebina usta.

    Odmah po nicanju prvih mlečnih zubića treba uraditi prvi stomatološki pregled na kome će se odrediti rizik i na osnovu njega sprovoditi preventivne mere.

    Mlade majke bi trebalo da budu obučene da odmah započnu sa čišćenjem tek iznikli  zubića kod svojih beba, pogotovu pred spavanje, da ukinu noćne obroke i podoje i da redovno prate izgled  zubića. Bilo kakva promena zahteva hitni odlazak kod stomatologa. Koju zubnu pastu koristiti i koje dodatne mere sprovoditi najbolje je određivati na osnovu rizika.

    Zaslađivanje bilo koje hrane i napitaka se ne preporučuje do druge godine, a i tada u veoma ograničenim količinama. Strogo izbegavati unos hrane koja sadrži slobodne šećere, isključivo uz glavni obrok. Fabričke sokove unositi najviše do 150 ml dnevno i to tek posle prve godine i to isključivo preko otvorene šolje. Pojačani unos šećera zahteva dodatnu pojačanu zaštitu zuba, ali svakako ugrožava i opšte zdravlje deteta.

    Učestalost daljih kontrola zavisi od rizika deteta ali ne bi trebalo da budu ređe od 6 meseci.

    Pojava bilo kakvih promena na mlečnim zubima zahteva njihovo hitno lečenje.

    ,

    Kontakt forma

     

    Verifikacija

    Comments are closed.