Pri prvoj pomisli na zube i oralne probleme mnogima vjerovatno ni ne pada na pamet da životinje imaju svoje stomatologe. Iako u regionu postoji jedan broj vetrinara specijalizovanih za stomatološke probleme ljubimaca, vlasnici ljubimaca uglavnom ne znaju da ovi ljekari postoje. Iz tog razloga razgovarali smo sa dr vet. med. Tatjanom Stevanović, sertifikovanim stomatologom za pse, mačke i glodare vlasnicom beogradske veterinarske ambulante “Pas, mačka i…”. U razgovoru smo saznali da vlasnici ljubimaca ne znaju puno o odžavanju oralne higijene ljubimaca, ali ni o problemima koje to može da izazove. U intervjuu pročitajte zanimljive činjenice o radu stomatologa sa ljubimcima, njihovim oralnim problemima, a pogledajte i koje savjete dr Tatjana ima za vlasnike ljubimaca.
Tatjana, recite nam početku kako ste se odlučili za ovaj poziv? Šta je uticalo na Vas da odlučite da postanete stomatolog za kućne ljubimce?
Mislim da sam oduvek govorila da ću kada “porastem” da budem veterinar, sa jednom malom razlikom. Veterinu sam upisala zbog konja, koji su mi kao detetu bili najdivnija stvorenja na svetu. Međutim, kako sam odrastala, a naročito tokom studija, shvatila sam da su mi ovi mali četvoronožni stvorovi, mislim na pse i mačke pre svega, nekako bliži i ipak draži, ako ništa drugo, njih mogu sebi da priuštim kao ljubimce.
Nakon završenih studija sam odmah počela da radim u “maloj praksi” ( veterina kućnih ljubimaca). Međutim, želela sam da nastavim da se usavršavam u nečemu čega u Srbiji nema, a da to bude oblast koja će me angažovati i u drugim sferama veterinarske medicine. Tako je izbor pao na stomatologiju koja neminovno uključuje i druge oblasti: kliničku dijagnostiku, opštu patologiju, anesteziologiju, hirurgiju, kliničku patologiju…
Vi ste jedini veterinar na ovom prostoru koji se bavi dentalom. Sa kim razmjenjujete iskustva, koliko Vam to predstavlja problem ?
Postoji dosta kolega u regionu, mislim pre svega na prostor bivše Jugoslavije, sa kojima razmenjujem iskustva, a tu su i kolege iz evropskog i svetskog udruženja veterinarskih stomatologa. Redovno posećujem svog mentora profesora Dr. Zlatka Pavlicu i kliniku za male životinje pri Veterinarskom Fakultetu u Ljubljani, godišnje kongrese, seminare i radinice, da bi uvek bila u toku sa novim saznanjima, materijalima, tehnikama.
Da li ima mladih ljudi koji se sada odlučuju za ovaj poziv? Kako ih ohrabriti da se opredijele za ovu vrstu rada sa ljubimcima, šta bi ste im poručili?
Nije mi poznato da se neko konkretno edukuje za ovu oblast. Sada je dosta kolega opremljeno nekim aparatom za skidanje kamenca, instrumentima za ekstrakciju, ali mislim da se sve na tome završava. Predpostavljam da je finansijski faktor presudan u odabiru oblasti u kojoj će se specijalizirati, kao i činjenica da ovaj vid specijalizacije moraju potražiti van granica Srbije.
Da se sada malo okrenemo ljubimcima i njihovim vlasnicima. Koliko je teško raditi sa ljubimcima? Koje metode koristite da bi ste ih umirili?
Sa ljubimcima je uglavnom zabavno raditi. Kažem uglavnom, jer tu ne spadaju oni kojima nije “drago” što su došli kod doktora, pa znaju da pokažu malo više zuba i kandži. Ali zahvaljujući sedaciji i anesteziji i takvi “nepoverljivi” pacijenti, postaju dobri pacijenti. Da, moji pacijenti za bilo koji stomatološki zahvat idu u opštu anesteziju, što bi pretpostavljam i većina Vaših želela.
Koji su to najčešći problemi koje kućni ljubimci imaju sa oralnim zdravljem? Kako da znamo da ljubimac ima neki problem?
Svest vlasnika da njihovi ljubimci treba da peru zube ili da imaju potrebu za stomatološkom intervencijom je jako niska. Poražavajuće je to što dobar deo kolega ne obraća pažnju na problematiku- patologiju vezanu za usnu duplju ljubimaca (psi,mačke, kunići, morski prasići…). Tako da se uglavnom bavim krajnjim stadijumima periodontalnog oboljenja. Osim toga, patologija je ista kao kod ljudi, sa izuzecima specifičnim za vrstu ( Na primer: Resorptivna oštećenja zuba kod mačaka, apcesi vilice kod kunića, prerastanje premolara, molara ili sekutića kod kunića…). Nisam upoznata sa procentom onkoloških problema u usnoj šupljini kod ljudi, ali kod pasa i mačaka su ova oboljenja zastupljena u znatnoj meri.
Vlasnici se najčešće jave kad im ljubimac ima “neprijatan” miris iz usta, ili ne mogu više da borave sa njim u istoj prostoriji zbog “neprijatnog ” mirisa, ili kada prestanu da jedu, što su sve krajnji stadijumi oboljenja. Ono na šta bi trebali da obrate pažnju je neuobičajeno uzimanje hrane, češanje lica, balavljenje, izbegavanje omiljenih igračaka, izbegavanje određene vrste hrane, prestanak čišćenja- lizanja krzna (“umivanja”) kod mačaka, gubitak na težini, gubitak apetita, letargija, apatija, krvarenja iz usta, otok negde na licu, glavi ili otok celog lica.
Da li problemi sa oralnim zdravljem ljubimaca mogu uticati na razvijanje drugih bolesti?
Kako da ne, kao što sam rekla, potpuno je isto kao kod nas. Hronični upalni procesi su otvorena vrata za širenje bakterijske infekcije koje dovode do problema u funkciji srca, bubrega, jetre… Mislim da komentar vlasnika nakon rešavanja problema u ustima:”Znate, on/ona se opet igra kao štene/mače” ili “Znate, on/ona se ponovo mazi i nije više agresivan/a”, najbolje dočarava koliko je bitno održavati usnu duplju čistom i zdravom.
Da li je poželjno na neki način održavati oralnu higijenu kod kućnih ljubimaca? Postoje li neki posebni preparati ili glodalice koje služe u te svrhe? Kako se održava njihova oralna higijena?
Da naravno i OBAVEZNO treba održavati oralnu higijenu, naročito kod trenutno popularnih malih rasa pasa. Mačke su malo komplikovanije, ali i one se mogu naučiti. Postoji gomila pomoćnih sredstava (glodalice, poslastice, specijalizovana hrana, sprejevi, gelovi, tečnosti…), ali mehanika je jedina koja daje sigurne rezultate. Znači, pasta za zube za kućne ljubimce, po mogućnosti sa ukusom mesa, jer im one sa ukusom mente ili čajevog drveta uglavnom stvaraju averziju prema pranju zuba, četkica za zube, komad gaze ili navlaka za prst od mikrofibera (uvek prvo pokvašeni) i pokretima “kako kiša pada i kako trava raste” perete im zube, dva do tri puta nedeljno. Privikavanje na dodirivanje usana i zuba treba krenuti u najranijem uzrastu, kao i na ukus paste (njihove paste se ne ispiraju), da bi se sa prednjem krenulo nakon promene mlečnog u stalno zubalo. Kod problematičnih rasa pasa (mali beli psi, maltezeri, bišoni, pudle, jorkšir terijeri, pinčevi, čivave, ši-ću, šnauceri…) zubi bi trebali da se peru svakog dana.
Da li ishrana može uticati na oralno zdravlje ljubimaca? Šta u tom smislu treba izbjegavati, a šta je poželjno kao dio ishrane ljubimaca?
Naučni svet se još uvek ne može dogovoriti koliko i da li ishrana ima delimičnu ili glavnu ulogu u razvoju periodontalnog oboljenja kao najviše zastupljenog problema kod pasa. Smatra se da, recimo, kod mačaka treba forsirati ishranu sirovim mesom, što im je kao vrsti specifikum, čime se utiče na normalni razvoj zuba i periodoncijuma. Kod pasa se, takođe, potencira na žvakanju, kidanju mesnih goveđih kostiju (kod pasa koji nemaju problema sa varenjem ili neki drugi konkurentni sistemski problem zbog kojeg ne bi trebali da uzimaju kosti).
Kod kunića, koji su unazad par godina sve više zastupljeni kao kućni ljubimci, dentalni problemi se mogu prevenirati pravilnom ishranom. Vlasnici uglavnom nemaju odgovarajuće informacije kako ih treba hraniti, te ih uglavnom hrane granuliranom hranom, što je pogrešno. Osnovna hrana kunića je SENO i sa njim pravilno troše premolare i molare (zadnje zube, koji nedeljno porastu 2.5mm), sa senom im normalno funkcionišu organi za varenje, što je preduslov za normalan život kunića. Znači, seno, seno, seno i opet seno.
Koje bi ste savjete dali vlasnicima ljubimaca? Na šta posebno treba obratiti pažnju kada je riječ o oralnom zdravlju ljubimaca?
Perite zube svojim ljubimcima. Podignite im usne s vremena na vreme, pogledajte šta se ispod njih dešava. Ako se ponašaju drugačije, drugačije uzimaju vodu i hranu, balave, neće više da se igraju sa svojom omiljenom igračkom, mačke se više “ne umivaju” , mršave, potražite pomoć veterinara koji će znati da prepozna problem. Nemojte dozvoliti skidanje kamenca kiretiranjem na svesnoj životinji, koliko god se Vi plašili anestezije. Jer, to je onda samo loše odrađen “estetski” zahvat, nakon koga će situacija za par meseci biti mnogo gora nego pre kiretiranja.
Kao što brinete o zdravlju svojih zuba, brinite i o zdravlju zuba svojih ljubimaca.
