Intervju – dr sci. Tatjana Savić Stanković: Zubno tkivo ništa ne može zameniti i naš cilj je da sačuvamo zub

- Advertisement -

Dr sci. Tatjana Savić Stanković radi kao asistent na Klinici za Bolesti Zuba, Stomatološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu od 2001. na nastavnom predmetu Bolesti zuba pretklinika, Restaurativna odontologija, Pretklinička endodoncija, Endodoncija i rekonstrukcija endodontski lečenih zuba i aktivno učestvuje u edukativnom, naučno-istraživačkom radu i izvođenju praktične nastave sa studentima osnovnih studija.

Tokom jedne od njenih radnih posjeta odnosno predavanja koje je održala u Podgorici u organizaciji RSV Farmacia i GC Eurpoe sa dr Savić Stanković razgovarali smo o resturativnoj stomatologiji i prevenciji bolesti zuba i usne duplje. U intervjuu pročitajte i koje savjete ova stručnjakinja ima za roditelje i kako da sačuvate zube svoje djece.

Dr Savić Stanković, recite nam šta je cilj restaurativne stomatologije i koji faktori dovode do oboljenja zuba koji zahtijevaju restauraciju?

Cilj restaurativne stomatologije je da se ukloni patološki promenjeno tkivo i da se ono nadoknadi funkcionalno, anatomski i estetski sa materijalom koji će po svojim karakteristikama najviše odgovarati tom izgubljenom tkivu.

Razni su faktori koji mogu da dovedu do izumiranja pulpnog tkiva koje se nalazi unutar zuba. Zubna pulpa je vezivno tkivo koje mi nekad nazivamo “srce zuba”, a među oacijentima je poznato kao živac. Upalu pulpe mogu da izazovu trauma, karijes, bakterije i razni drugi faktori, a s obzirom da se to tkivo nalazi u zatvorenom prostoru kada dođe do upale ono nema gde da otekne i dolazi do bola. Bol koji je oštar i probadajući obično i dovodi pacijente do stomatologa.

Šta se onda dešava u tom slučaju, koji su prvi koraci?

U tom slučaju prvo se sprovodi endodontska terapija, što podrazumeva da se pulpno tkivo u potpunosti izvadi iz svog prostora. Nakon toga, ukoliko je inficiran kanalni sistem potrebno je da se obrade zidovi korenskog kanala i da se uradi medikacija sa sredstvima koja uklanjaju prisutne mikroorganizme. Na kraju dolazi do punjenja, odnosno opturacije tog prostora. Kada je završen celi proces zub se restaurira.

Šta podrazumijeva restauracija?

Restauracija je vraćanje prvobitnog funkcionalnog, anatomskog i estetskog izgleda zuba i ona se može odraditi na nekoliko načina. Jedan od njih je protetski – kada se izrađuju protetske rekonstrukcije poput krunica, endokruna i mostova. Drgui način je restauracija sa ispunima koji mogu biti amalgamski, takozvane crne plombe, ili kompozitne bele plombe – s tim da amalgamski ispuni zbog sadržaja žive polako izlaze iz upotrebe. Što se tiče kompozitnih ispuna oni mogu biti veći ili manji i u zavisnosti od toga koristimo različite kompozite. Koju vrstu kompozita ćemo upotrebiti takođe zavisi i od toga na kom mestu se nalazi zub, odnosno od grupe zuba i njegove površine,  ali cilj je isti – da zub ostane na svom mestu i što duže zadrži funkciju.

Danas su, i pored visoke cijene, jako popularni i implanti koji mogu imati funckionalne i esteske karaktersitike zuba. Kakva su oni zamjena za zub?

Ljudi vole implante, implantologija je danas postalo jako zanimljiva. Međutim, ne smemo zaboraviti da zubno tkivo ništa ne može zameniti i upravo zato je naš cilj da sačuvamo zub.

Pomenuli ste da amalgamske plombe izlaze iz upotrebe. Da li su one zaista štetne, odnosno zbog čega su bijele plombe počele da uzimaju primat?

Mi studentima predajemo amalgamske ispune, oni treba to da znaju, međutim, sve više i više smo svesni njihovih mana. Pre svega, njihova veza sa zidom je neadekvatna, odnosno gotovo da je nema jer je zasnovana na makormehanoičkoj vezi. Posebna priča je tksičnost žive. Tu je naravno i estetski momenat – dakle, ne možete crnu plombu staviti na primer na prednje zube.

Sa druge strane, razvojem tehnologije došli smo do kompozitnih ispuna koji su gotovo savršene funkcionalnosti, anatomije i estetskog izgleda – prosto imaju sve karakterstike koje ispun treba da posjeduje.

A kako stoji stvar sa inlej i onlej ispunima, da li oni maju neke prednosti u odnosu na konvencionalne ispune?

Tu govorimo o indirektnim ispunima koji se prave tako što se uzima otisak ispreparisanog kaviteta na osnovu kojeg se pravi ispun koji se kasnije cementira unutar kaviteta. To je inlej, ali u zavisnosti od veličine on može da bude onlej ili overlej, može da ima kočiće, pa je to onda pinlej.

Prednosti su što se oni mogu napraviti CAD/CAM tehnologijom, što podrazumeva softversko skeniranje kaviteta, a nakon toga modeliranje i kompjuterski vođenu prozivodnju u glodalici – ljudsko oko ne može da vidi neke nedostatke koje softver može da uoči i odredi dubinu, debljinu i širinu nadoknade. Digitalni sistem je precizniji, ali i brži.

Danas se lako stiče utisak da je estetika pacijentima mnogo važnija od funkcionalnosti. Da li je to zaista tako i kako stomatolozi izlaze na kraj sa nerealnim zahtjevima pacijenata?

Tačno je da je pacijentima estetika daleko važnija od funkcije i zbog toga smo mi stomatolozi takođe i estetičari. Imamo situacije kada dođe pacijent sa jako puno karijesnih lezija, ali hoće da beli zube – pošto namamo drugu šansu za prvi utisak svima je taj estetski momenat od izuzetne važnosti što je razumljivo.

Naš cilj je stoga na prevenciji, da decu i mlade edukujemo o zdravlju i važnosti oralnog zdravlja jer lepi i sjajni zubi su takođe znak svesnosti.

Kada već pominjete svjesnost i edukaciju o oralnom zdravlju, da li je ta svijest danas na višem nivou, odnosno da li pacijenti češće dolaze na kontrolne preglede nego ranije?

Na žalost i dalje smo u situaciji da pacijenti dolaze izazvani bolom. Ipak, iz prethodne priče ste mogli da zaključite da prisustvo bola znači da je pulpa već stradala, jer karijes ne boli.

Osim toga, stomatologija je skupa i danas ne može svako sebi da priušti popravku zuba pa je preventivna i zbog toga jako važna. Redovna zdrava ishrana, redovno održavanje oralne higijene i redovne posete stomatologu na šest meseci su najbolja prevencija gotovo svih oboljenja usne duplje. Kod dece je to i kraće, odnosno roditelji bi decu trbalo da dovode na tromesečne kontrolne preglede.

Na koji način se najbolje održava dobro oralno zdravlje kod djece?

Pre svega treba znati da se dečji zubi peru čim se pojave u ustima. Takođe, potrebno je ukidanje loših navika poput noćnog pijenja sokova, ili zašećerenog mleka.

Roditelji prave greške i pri nicanju prvih stalnih molara, odnosno šestica jer misle da su oni takođe mlečni. Pri tom, svest o mlečnim zubima kao o nečemu što se menja i o čemu nema potrebe voditi računa je takođe prisutna i veoma pogrešna – bolest mlečnih zuba za sobom vuče bolest stalnih zuba, prevremenim gubitkom mlečnih zuba gubi se mesto za rast stalnih zuba što dovodi do pomeranja zubnog niza i rasporeda koji zahteva ortdontsku terapiju – stvari tadda postaju sve komplikovanije i komplikovanije.

Danas se i dalje može vidjeti veliki broj djece sa cirkularnim karijesom – da li je to bolest koja se prosto desi ili svoj uzrok ima u lošoj higijeni?

To je stvar loše higijene. Deca moraju da nauče da se zubi peru, ali dok se manuelno ne osposobe da to rade sami, roditelji su ti koji moraju da im peru zube jer deca nisu u stanju da sve površine operu dobro. Dalje, kada se zubi operu deci se ne sme davati slatko pre spavanja. Cirkularni karijes nastaje zbog tri razloga: preterane konzumacije slatkiša, nemara i nepranje zuba.