Intervju – dr Goran Tošić: Prva stvar je da 21. vek dođe i na ove prostore

    Nakon dugo vremena u rubrici Intervju napokon smo ugostili jednog endodotistu, a riječ je o stručnjaku svjetksog glasa dr Goranu Tošiću. Za one malobrojne koji ne znaju o kome je riječ, reći ćemo samo da na tri kontinenta radi kao predavač. Predavanja dr Tošića su jedna od najinteresantnijih koje možete odlsušati, a i razgovor za intervju bio je jednako zanimljiv. U ove riječi možete se uvjeriti čitanjem nastavka ove priče, a u njoj saznajte zašto napokon treba uvesti mašinsku endodoniju u svakodnevnu praksu, koliko smo daleko od 21. vijeka i kako da uskočimo u njega s obzirom da smo prve korake već ispustili.

    Recite nam doktore na početku, kako smo mi pozicionirani sada? U kojem je stanju endodoncija na Balkanu?

    Primarno je da tehnologije  21. veka, koje su promovisale i afirmisale Mašinsku Endodonciju, dođu na ove prostore. Ono što se na ovim prostorima zove “Mašinska Edndodncija”, podrazumeva i tehnologiju i koncept koji se u svetu prepoznaje kao:  “Rotary Endodontics“. Ipak, za primenu i svakodnevnu kliničku aplikaciju, nije dovoljno samo kupiti skupu opemu, jer mi tu imamo suštinski problem koji se ugnjezdio u našim navikama i u našim glavama. Kad kažem “mi”, mislim na sve bivše jugoslovenske prostore, sa zastarelim i arhaičnim pristupima i učenjima. U vreme intenzivnih promena u svetu endodoncije, na ovim prostorima su profesionalizam i struka bili pod uticajem lokalne i dnevne politike, neobjektivno velikog uticaja sa Istoka, i značajna, i na žalost ponekad presudna posledica lingvističke barijere u akademskim krugovima, jer su tehnologije dolazile sa Zapada i anglosaksonske literature.

    Kada je počeo taj razvoj čiji smo mi prvi korak, da tako kažemo, ispustili, odnosno preskočili?

    Dugo godina su tradicionalni pristupi, standardizovana tehnika, periapikalna punjenja, bili korisni na superficijalnom nivo, ali već od sedamdesetih godina počinju značajne promene i revizije endodontskog koncepta na globalnom nivou. Samo našom krivicom su savremeni i efikasni koncepti implentirani na ovim prostorima tek posle 2000. godine. Istini za volju, stategije i filozofije u endodnciji nisu bez otpora prihvaćene ni na Zapadu, uključujući i Schilder-a,  i Roan-a, i mnogh drugih, sada prihvaćenih i priznatih autora.

    Zašto je to toliko važno? Ovo pitam upravo zbog mlađih kolega koji tek treba da uđu u svijet stomatologije i endodoncije, pa bi bilo dobro da ih na samom početku dočeka učenje koje će im otvoriti oči?

    Ideja i cilj moderne kliničke je da imamo iste, ili slične protokole i procedure, koji nisu u međusobnoj suprotnosti, kako ovde, tako u Oslu,  Cirihu, Bostonu, ili Tokiu. Moja i naša ideja i cilj su da pacijent dobije sinhronizovan, najbolji mogući tretman i na ovim prostorima. Međutim, možda zbog mentaliteta, možda zbog sporosti, možda i zbog ekonomije, baš kao i svuda, “old habits die hard”, kod nas i dalje postoje neka vrlo zastarela ubeđenja, pogrešne navike, i endodontski mitovi, počev od upotrebe jodoforma, hlorofenola, tehnika više seansnog lečenja, čarobnih svemogućih medikamenata, i tehnika iz devetnaestog veka.

    Ako mene lično pitate, moje ubeđenje je da treba početi od početka. Pre svega sa terminologijom, kritikom pogrešnih, i usvajanjem osnovnih efikasnih i dokazanih principa, i do toga da naše pitanje bude “ZAŠTO”, a ne “KAKO”. Tek sa jasnim i stabilnim osnovama i na savremenim temeljima, može i da se dođe do aktivne implementacije mašinske endodoncije u svakodnevnu praksu. Razloga za to ima koliko hoćete – svaki razlog je vredan i stomatolozi lako prepoznaju prednosti. Pre svega, mašinska endodoncija je neuporedivo kvalitenija, a ishod predvidiv. Savremene tehnike štede i vreme i novac, pa smo zaista svi na dobitku. Mi kao stomatolozi pružamo kvalietnu terapiju, a pacijenti dobijaju bolji tretman, jer je svaki izlečen zub najprirodniji implant!

    Pošto ste naveli da treba krenuti od početka, to znači i novi edukativni niz. Da li su stomatolozi uopšte zainteresovani za dalju edukaciju na ovom polju? Kakvo je trenutno stanje kada govorimo o edukaciji u endodonciji?

    Mi smo pre sedam-osam godina postavili endo anketu sa više od 100 pitanja, i Vojnosanitetski pregled je objavio deo koji se odnosi na irigaciju kanala. Kada se anketa objavila na zvaničnom portalu Privatnih Stomatologa Srbije stomatolozi je popunjavali i u identičnom obliku su ponovo odgovarali posle dve godine, kada smo uporedili podatke pre i posle. Pejzaž endodontske irigacije je dramatično promenjen nakon dve godine, i za to je odgovoran sistem kontiniurane edukacije u tom periodu. Uzmimo na primer hidrogen koji je bio irigans izbora u periodu prve ankete, da bi u sledećem periodu bio apsolutno istisnut i zamenjen natrijumhipohloridom, koji je deo zlatnog standarda u endodontskom svetu. Nameće se utisak da stomatolozi nisu dolazili samo zbog bodova, već su zaista slušali i pratili uputstva i savete sa kurseva i predavanja. Dakle, moj zaključak je da kontinuirana edukacija ne samo da ima smisla, već nema alternativu. Ili ćemo da ostanemo u 19. veku, ili ćemo dinamično prigliti tehhnološki progres 21. veka.

    Moja neposredna iskustva sa stomatolozima Crne Gore su impresivna! Ovde sam zatekao ogroman broj posvećenih profesionalaca, koji prate trendove, imaju savremenu opremu i u isto vreme željnih i gladnih novih tehnolgija, novih pristupa, i novih znanja. Mi smo svi jedan tim, svi smo na istoj strani, i kroz kurseve i treninge se razvijamo i jačamo.

    Ako već polako koračamo u susret savremenom dobu, da li se može uporediti stanje na Zapadu i kod nas? I ako može, kako bi se to stanje opisalo?

    Stanje kod nas nije sjajno i endodoncija je prva koja nas “prodaje” na zapadu. Često se na “ortopanu” vide vrlo loši endodontski radovi i to ostavlja utisak površnosti i amaterizma. Ipak, globalni standardi na Zapadu su mnogo viši u odnosu na ovdašnje standarde. Mi imamo vrhunske stomatologe, ali ih je malo u proseku: stanje je loše.

    Da li je tome kriva edukacija ili krivca treba tražiti na drugom mjestu?

    Koga drugog nego sistem edukacije!? Zar nije očigledno da krajnji proizvod “edukacije” i nije baš hiper kvalitetan!? Naš mentalni sklop je oduvek bio simpatično iracionalan, pa kako sami tvrdimo: naši inženjeri su najbolji, ali ipak najviše volimo BMW, Mercedes, ….

    Institucionlizovani sistemi su na žalost arhaični i samo po površini liče na zapad, i uvek su spori, vrlo spori za nove tehnologije. Neko okrivljuje nepotizam, neko ekonomsku situaciju, tek većina institucionalizovanih centara očigledno ne hvata korak sa aktuelnim trenutkom. S toga je privatni sektor spontano preuzeo inicijativu i zbog dinamične i akrivne prirode posla, privatnici su došli u situaciju da pružaju ozbiljne usluge edukujući sami sebe kroz alternativne sisteme.

    Osim akademskog posrnuća, ima smisla okriviti i ekonomsku situaciju, jer su događaji iz bliske prošlosti bili jako nepovoljni – ratovi, embargo, politička previranja… Međutim, ja zaista imam vere u stomatologe jer su to profesionalci koji će sigurno naći svoj put, uprkos svim preprekama, baš kao i u vremenima do sada.

    U kojoj mjeri se razvija aparatura i instrumentarij za endodonciju. Da li stomatolozi prate i te trendove, odnosno da li kupuju savremene endodontske aparate?

    Na žalost, još uvek je reč o malobrojnim kolegama koje su spremne da se osavremene u tom smislu, i žude za elitizmom u kvalitetnoj stomatologiji.

    Sa druge strane, endodontski sistemi koje mi promovišemo su novine, dominantni trendovi i za razvijeni zapad!

    Na primer: Protaper Next je krenuo 2013, WaveGold 2016, SDR je svetski hit poslednjih par godina, itd, itd… Značajna i dobra stvar je da imamo zvanične zastupnike Dentsply komapnije koja je apsolutno dominantna kompanija i “benchmark”, naročito na polju endodoncije. Dentsply je sintetizovao kvalitet vrhunske proizvođača i proverenu opremu: DeTray, Maillefer, Sirona, Caulk, WDV…. Cene aprata i instrumenata su takođe sinhronizovane, a lokalni dealership obezbeđuje i legitimnu garanciju. To su sve povoljnosti koje će izvesno, pre ili kasnije, dovesti do pozitivnog pomaka.

    Pošto sve počinje i završava pacijentima, da zavšrimo i ovaj intervju pitanjem o pacijentima. Koliko oni prate savremene tokove? Koliko su, prema Vašem iskustvu, oni osviješćeni i da li ima onih koji traže posebni aparat ili proceduru kada dođu na tretman?

    U mojoj ordinaciji godinama radimo isključivo sa vrhunskom opremom i premium materijalima, jer ne postoji niti jedan razlog za korišćnjenje manje kvalitetnih alternativa. U 21. veku niko nema monopol nad informacijama i u informatičkoj eri pacijetni očekuju i znaju kako do relevatnih podataka. Sve češće se dešava da je RTG senzor nedovoljan, i sve češće se podržavaju dijagnostiče usluge trodimenzionalne RTGV tehnolgije, CBCt, pa čak i magnetne rezonance.

    To je trend koji se nastavlja i koji ima pozitivan ishod u oba smera: informisani pacijenti koji zahtevaju vrhunski kvlaitet, i profesionalci koji se usavršavaju i razvijaju svoju profesiju.

    , ,

    Kontakt forma

     

    Verifikacija

    Comments are closed.