Dr Branko Ševaljević odgovara na pitanja čitalaca portala Stomatologija.me

    Na vaša pitanjaj ove sedmice je odgovarao dr Branko Ševaljević, mladi stručnjak iz tivatske ordinacije Dr Ševaljević.

    Da li je tačno da fluor iz paste za zube može da šteti organizmu u tolikoj meri da dobijemo neke neizleščive bolesti? Kako onda naći pastu za sebe kad svaka sadrži fluor i da li je strašno ako odrasli čovek proguta malo paste tokom pranja?

    Svaki lek je otrovan, samo o dozi zavisi hoće li to zaista biti. Fluor iz paste za zube ne može da šteti organizmu, zato što se nalazi u malim količinama, nedovoljnim da nanese štetu. Zubne paste sadrže male i bezopsne količine fluora ali sasvim dovoljne da utiču na kvalitet zubne gleđi. Treba samo obratiti pažnju na decu  do šest godina, da količina paste ne bude veća od veličine zrna graška. I u skladu sa pričom o dozi koristiti paste adekvatne količine fluoride za određen uzrast. Te doze su ispitane i zakonski propisane, samo se trebaju poštovati.

    Koji metod izbjeljivanja zuba je najmanje invazivan za zube i koji bi ste vi preporučili?

    Prvo bih razbio mit o tome da je beljenje zuba laserom bezbednije od neke druge metode. Zubi se izbeljuju određenim kiselinama, a svetlo (lampa,laser…) samo aktivira kiselinu. Kućno beljenje (stomatološkim folijama) je sasvim bezbedno zato što stomatolog pacijentu daje niže koncentracije kiseline i savete o nošenju folije. Ordinacijsko beljenje void stomatolog, sa jačim kiselinama od kućnog, ali ste uvek pod stručnim nadzorom i sasvim je bezbedno. Što se tiče vrste i koncentracije kiseline, ona se bira u zavisnosti od porekla diskoloracije. Tako da ne postoji manje i više invazivan način, nego adekvatan i neadekvatan .

    Nekih tri-četiri mjeseca nosim totalnu protezu koja me žulja i otežano govorim. Da li je to zbog proteze ili moram da se naviknem? Kakav je u tom slučaju Vaš savjet da se navikem na protezu?

    Većina pacijenata koji prvi put nose gornju totalnu protezu teško se navikavaju na nju. Naravno, sasvim je normalno da proteza u početku žulja. U tom slučaju trebate ići na male korekcije dok ta proteza ne “legne” kako treba i ne treba je nositi (da se ne bi pravile rane). Takva proteza se drži na vakuumu koji se stvara između nepca i proteze i na alveolarnim grebenima, samim tim taj nepčani deo proteze jako je neprijatan pacijentu (u početku). Ukoliko pacijent nema mogućnosti da napravi redukovanu totalnu protezu (na implantima), iz finansijskih razloga ili lošeg stanja kosti za implante, najbolje bi bilo da pokuša da se navikne na totalnu protezu tako što će je stalno nositi i redovno održavati njenu higijenu. Takođe, uvek se možete javiti vašem stomatologu i objasniti mu vaš problem.

    Nakon vađenja zuba počela sam da osećam kao da se rana ne zatvara dobro, jer mi tu stoji nešto kao ugrušak već sedam dana. Da li je to normalno, ili moram ponovo ići kod stomatologa – moram priznati da nisam baš hrabra kad se radi o odlasku kod zubara?

    Nakon vađenja zuba normalno je da se stvara ugrušak krvi koji pomaže zarastanju rane. Svaki zub je “usadjen” u kost, pa prilikom vađenja višekorenih zuba, desava se da se te koštane lamele (koje se nalaze oko zuba) zalome ili malo oštete pa prilikom srastanja pacijent oseća kao da mu je nešto ostalo u rani. Takvu koštanu lamelu treba izvaditi. Takođe, se može desiti da stomatolog nije izvadio sve korenove pa zaostali koren može da stvara sličnu simptomatologiju. Najpoželjnije bi bilo da se pacijent javi svom stomatologu , zato što je stomatolo upućen u tu problematiku.

    Već dvije godine nosim navlake za zube, pa me ineresuje koliki može biti njihov vijek trajanja. Kad bi trebalo da počnem da razmišljam o novim navlakama, iako na ovima još ne vidim neke velike promjene?

    Vek trajanja keramičkih kruna zavisi od nekoliko faktora. Od stanja zuba koji je brušen, od kvaliteta cementiranja krunice, od kvaliteta keramičke krunice. Ukoliko je sve ispoštovano i uz dobro održavanje oralne higijene, keramičke krunice mogu da traju dosta dugo. Garancija na takve krunice se daje obično i na 10 godina. Pacijent bi trebalo da dolazi na redovne kontrole i ukoliko ima neki problem, stomatolog će to lakše rešiti u početnoj fazi nego kada to odmakne. Na krunicama se ne skupljaju trvde i meke naslage (zubni kamenac i plak) pa tako pacijenti misle da su ti zubi čsti i ne obraćaju mnogo pažnju na njihovu higijenu, ali u tom slučaju desni trpe i vrlo brzo dolazi do njihove upale i krvarenja. Zato takve zube treba dobro održavati .

    Doktorka mi je zakazala postavljanje pet plombi u jednom danu, pa me interesuje da li je moguće bez nekih posledica postaviti pet plombi u jednoj posjeti?

    Današnje plombe se prave od svetlosno polimerizujućih kompozitnih materijala (bele plombe) koji su najsličniji zubnom tkivu po estetici, čvstoći, elastičnosti… Ukoliko postoji neki defect na zubu koriste se ovi materijali da nadoknade izgubljeno zubn otkivo. Bitno je da se očisti sav karijes, da se napravi suvo radno polje, da se napravi adekvatna hemijska veza između zuba i kompozita i da se taj kompozit odgovarajuće postavi i ispolira. Postavljanje više plombi u jednoj poseti se obično radi kod manjih defekata zuba. Najčešće kod takozvanih petih klasa (defekt u vratnom delu zuba) koje se mogu rešiti vrlo brzo i efikasno, tako da je i pacijentu i stomatologu lakše da odrade više plombi odjednom nego da pacijent dolazi više puta za po jednu plombu. Nema razlike u kvalitetu ili štetnosti pri postavljanju više plombi, samo ima razlike u uštedi vremena.

    Koja je razlika između metalkeramičkih i cirkonskih implanata? Želim da ugradim dva implanta pa me interesuje koje su uporedne prednosti ove dve vrste implanata i koji je preporučljiviji. Reč je o petici i šestici u gornjoj vilici.

    Današnji stomatološki imlantati se prave od materijala koji je biokompatibilan (takav material ima sposobnost srastanja za kost) i to je titanijum. Ugradnja implanta je najbolje rešenje prilikom nedostatka zuba, to ustvari zamenjuje koren izvađenog zuba, održava kosti alveolarni greben, lako se čisti… Postoje i neke kontraindikacije kao što su: nedostatak kosti, loše održavanje oralne higijene, alergija na metal… Preko potpuno ugrađenog implanta (korenskog i kruničnog dela) postavljaju se  krunice ( mogu biti meltal-keramičke i bezmetalne). Metal-keramičk ekrunice za svoju osnovu imaju metal (koji je sive boje) i preko njega se postavlja keramika, tako da u vratu zuba (na spoju između keramike i zuba) se može videti tanka linija sivog metala i na dnevnoj svetlosti su estetski dosta lošije od bezmetalnih krunica. Postoje razne vrste bezmetalnih krunica, a kada govorimo o cirkonijumskim krunicama, velika zabluda je da one ne sadrže metal pa se zbog toga nazivaju bezmetalnim. Sam cirkonijum je metal, koji ima jako dobre karakteristike koje su potrebne za krunice zuba. Zirkonijum je kvalitetniji od metalo-keramike, mašinski se pravi (reže se laserom), bele je boje (neuporedivo ima bolju estetiku). Tako da su implanti napravljeni od titanijuma, a krunice su metal-keramičke i bezmetalne (koje bih ja preporučio u ovoj situaciji).

    , ,

    Kontakt forma

     

    Verifikacija

    Comments are closed.